Uspostavljanje poverenja između dijaspore i matice

Izvor: Međunarodni radio Srbija

Za jačanje veza matice i dijaspore od ključnog je značaja izgradnja poverenja, bez koga nema daljeg napretka, istakla je dr Slavka Drašković, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu u razgovoru za Međunarodni radio Srbija. Ona se zalaže da se uspostave mehanizmi koji bi omogućili pripadnicima naše dijaspore da zaista i iskoriste svoje pravo glasa na izborima u Srbiji. Informisanje je takođe od velikog značaja, a Kancelarija je uspostavila novu vrstu komunikacije sa pripadnicima dijaspore, dnevnu i direktnu, rekla je Slavka Drašković u intervjuu povodom 78 godina našeg radija.

slavka draskovicO nekim važnim pitanjima dijaspore i Srba u regionu razgovarali ste ovih dana sa patrijarhom Irinejem. Složili ste se, između ostalog, da bi srpska dijaspora trebalo da ima svoje predstavnike u Skupštini Srbije, kao i da bi bilo važno spajanje resora dijaspore i vera u jedno ministarstvo. Bliže se i izbori u Srbiji na koje će pripadnici dijaspore izaći u malom broju. Koliko je realno ostvarenje ovih težnji u neko dogledno vreme?

Veoma je važno da dijaspora ima svoje predstavnike u parlamentu, kao i da ima Ministarstvo za dijasporu koje traži. Ja bih tome dodala i treću stvar, a to je da dijaspora dobije stvarno pravo glasa, umesto samo formalnog, koje sada ima. To je izuzetno važno za vraćanje poverenja između matice i dijaspore. A naša dijaspora stalno traži da se vrati ministarstvo, to je i zahtev Skupštine dijaspore i Srba u regionu. Predstavnik Skupštine dijaspore predao je pisani zahtev o tome, u ime cele dijaspore, predsedniku Republike, predsedniku Vlade i predsedniku Skupštine Srbije, kada je održana poslednja sednica Skupštine dijaspore. S obzirom na to da ne postoji mogućnost elektronskog glasanja, ili glasanja putem pošte, dijaspora u suštini nema ni stvarno pravo glasa i onemogućena je da izađe na izbore u značajnijem broju. Sada se radi o potpuno nereprezentativnom broju onih koji glasaju u odnosu na ukupan broj naših pripadnika u dijaspori. Naša dijaspora ima preko tri miliona ljudi, a Srba u regionu je oko dva miliona i sto hiljada. Srbija, bez Kosova i Metohije, po poslednjem popisu, ima oko sedam miliona i sto hiljada stanovnika, od toga oko šest miliona Srba. Znači da skoro polovina našeg naroda živi van Srbije i njima bi zaista trebalo da bude omogućeno da glasaju. Na prošlim izborima 2012. godine glasalo je svega oko 4.200 pripadnika srpskog naroda van zemlje. Zbog toga je veoma važno da se dijaspora uključi u ovaj proces. A ovo su neki od načina na koji ona može da se uključi, da se vrati poverenje i da dijaspora postane deo Srbije i celog društvenog, političkog, ekonomskog života naše zemlje.

Koliko se od formiranja Kancelarije odnos matice i dijaspore promenio – ima li pomaka, kakve su osnovne tendencije, problemi? Koji biste projekat posebno izdvojili?

Ima pomaka, ali su oni još uvek mali. Osećam kao da je to jedan ogroman kamen koji mi ovde treba da pomerimo. I mi smo ga pokrenuli sa mesta, ali ukoliko ne nastavimo dalje da radimo ovako velikom snagom i intenzitetom, sve će ostati po starom. A treba još mnogo da radimo da bismo postigli vidljive promene. Inače, radimo paralelno na više projekata. U svakoj oblasti ima potrebe, čak i hitnosti da se radi, ali bih izdvojila naš posao na projektu poboljšanja i monitoringa položaja Srba u regionu. U vezi sa tim, formirali smo specijalnu radnu grupu koja radi monitoring na dnevnom nivou, a napravili smo i informator o prioritetnim pitanjima Srba u regionu. U informatoru su izdvojeni ključni problemi, kao i to šta treba da radi država Srbija, a šta ta država u regionu, da bi se položaj našeg naroda u svakoj od tih zemalja, pojedinačno, poboljšao. I mi na tome radimo. U informatoru je za svaku zemlju u regionu nabrojano mnogo prioritetnih pitanja. To znači da ima mnogo izazova i problema i moramo da ih rešavamo jedan po jedan.

Drugo što bih izdvojila jeste projekat „Zaposlimo Srbiju“ i naš rad na povezivanju lokalnih samouprava sa dijasporom, radi podsticanja investicija. Verujem da će ulaganja iz dijaspore biti prvi pokazatelj masovnog investiranja, a tada dolaze i drugi investitori. Naša dijaspora je lokalno orijentisana, ona ulaže u svoj rodni kraj, devedeset odsto investicija iz dijaspore odlazi tamo. Ovaj projekat takođe treba da podstakne da opštine u Srbiji urade projekte, da stvore povoljnu poslovnu klimu i postanu pouzdani partneri za investiranje, tako da naša dijaspora može na najbolji način da se uključi u ekonomski život Srbije.

Ono što bih takođe izdvojila od naših aktivnosti, jeste potpisivanje memoranduma sa Republikom Srpskom o zajedničkom odnosu prema dijaspori. U vezi sa tim, već smo započeli nekoliko projekata dve vlade, koji se tiču dijaspore u Austriji, kao i prekogranične saradnje. Veoma veliki značaj pridajem aktivnostima na očuvanju i jačanju Skupštine dijaspore i Srba u regionu. Uspeli smo, naime, da se prošle godine, posle dugog vremena, Skupština sastane, održi sednicu, da njeni delegati izaberu svoje legitimne predstavnike i da sada radi na mnogo konstruktivniji način. I dalje, zajedno sa Skupštinom, radimo na tome da ona ojača i da se njen uticaj proširi.

Važno je, takođe, što je donet Akcioni plan za sprovođenje Strategije za dijasporu i Srbe u regionu. Taj plan je uključio sve segmente države Srbije koji mogu da pomognu i da se uključe u rešavanje bitnih pitanja dijaspore i Srba u regionu. Time su obuhvaćena više od 22 učesnika – sva resorna ministarstva, Vlada, Skupština Srbije… Plan predviđa vrlo konkretne korake šta će raditi svaki deo državnog aparata, ne samo Kancelarija Vlade za dijasporu i Srbe u regionu, nego i, recimo, ministarstva spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, kulture, prosvete, odbrane, i drugi organi i institucije.

Šta je, po Vama, ključno za uspostavljanje boljih veza matice i dijaspore?

Ključno je uspostavljanje poverenja. Bez toga ne možemo da napredujemo. Zato što je srpska dijaspora vrlo specifična, upravo zbog jednog dugog perioda koji je imala u vreme bivše Jugoslavije, kada je važila za takozvanu neprijateljsku emigraciju, a onda i tokom 90-ih, umesto da se odnos matice prema dijaspori poboljša, u nekoliko navrata izneverena su očekivanja i dijaspora se osetila prevarenom raznim zajmovima i obećanjima. Poverenje nikada nije uspostavljeno kako treba, i mi sada najpre moramo da ga vratimo, a to se radi upravo kroz ozbiljan dugotrajni i zajednički rad na projektima i uključivanju dijaspore u različite tokove u matici – i društvene, i ekonomske, i političke.

Koliko je važno informisanje naših ljudi u dijaspori i regionu, kako vidite ulogu medija, i našeg radija, na tom planu?

Informisanje je veoma važno, to je jedno od ključnih pitanja. Ustvari, informisanost je osnov svega što hoćete da radite. Prvo morate da dobijete informaciju, da znate šta se dešava, da imate ispravne podatke, da ste dobro obavešteni da biste uopšte mogli da donesete odluke i da postupate adekvatno, u bilo kom poslu, u bilo kom odnosu. Svaki odnos i zavisi od redovnosti i stalnog međusobnog informisanja. Mi smo u Kancelariji to podigli na jedan viši nivo i intenzivirali. Uspostavili smo sasvim novu vrstu komunikacije sa dijasporom, ona je na dnevnom nivou i vrlo direktna. Koristimo različite nove metode i nove tehnologije. Imamo bilten koji redovno izdajemo. Imamo i kancelariju za brze odgovore koja je takođe u dnevnom kontaktu sa našim ljudima iz dijaspore. Preko te kancelarije dobijamo i molbe koje se tiču drugih resora Vlade, tako možemo našim ljudima iz rasejanja da izađemo u susret i odgovorimo im i na ta pitanja.

Check Also

U Novom Sadu otvorena Kancelarija za pravnu pomoć Srbima iz Federacije BiH

U Novom Sadu danas je otvorena Кancelarija za pravnu pomoć Srbima koji imaju imovinu u …