"Objektivan članak o stanju na Kosovu i Metohiji u stranim medijima pre samo 15 godina bilo je nemoguće dobiti. Danas u tome uspevamo."
"Preko moje humanitarne organizacije "Solidarnost za Kosovo" izveštavamo o situaciji, organizujemo posete za strane novinare i parlamentarce, izdajemo knjige, stripove, časopise i dokumentarce na francuskom i engleskom, da bi svet video kako žive Srbi u centru Evrope. Srbija je na strani istine i pravde, situacija je malo bolja nego ranije, ali je negativna propaganda i dalje prisutna, jak je proalbanski lobi, ipak možemo lakše da se borimo protiv nje nego pre."
FOTO / @Tanjug
Ovo, u danima kada na našu zemlju ponovo rastu pritisci da se što pre reši status KiM, govori direktor Uprave za dijasporu i Srbe u regionu Arno Gujon, odgovarajući na pitanje ima li utisak da svet danas drugačije vidi poziciju Srba u južnoj pokrajini.
*Kako kao Francuz gledate na plan Pariza i Berlina koji između ostalog predviđa i stolicu u UN za tzv. Kosovo?
- Taj plan nisam imao priliku da dobijem ni da pročitam, a poslednjih dana se u medijima spominju razne stavke koje on navodno sadrži, a o kojima ne bih da spekulišem sada. Ono što znam i kao Francuz i kao Srbin, to je da je Kosovo u srži istorije, kulture i identiteta srpskog naroda. Znam takođe da na tu činjenicu niko spolja nema uticaja jer to zavisi isključivo od osećanja koje svaki Srbin gaji prema KiM. Dok je Kosovo u srcu svakoga od nas onda manje brojni, ili zašto je ćirilica potisnuta? Nadam se da će se najavljeno otopljavanje odnosa s Hrvatskom pozitivno odraziti na položaj Srba u toj zemlji.
Nedavno su u Sarajevu napadnuta srpska deca i roditelji...
- Taj napad, u kome je jedan roditelj uboden nožem, za svaku je osudu. On je nažalost vrh ledenog brega mržnje koji pluta našim regionom i koji demonizuje srpski narod. Nasilje nikad ne počinje ubodom nožem ili ispaljenim metkom već demonizacijom koja ima za cilj da unapred opravda buduće agresije i zločine. Zbog te satanizacije, deca od 10 godina viču: "Ubij Srbina", a mladi huligani napadaju roditelje srpskih dečaka. Ako želimo da rešimo problem nasilja čiji su Srbi žrtve, moramo da se suprotstavimo mržnji koja je tome uzrok.
Ni vas ne štede. Na "Tviteru" su vas neki prozvali srpskim fašistom...
- Srbi i fašisti ne idu u istu rečenicu. Srbi su se uvek borili protiv fašizma, a jedini fašistički projekat koji postoji od Drugog svetskog rata do danas je projekat velike Albanije. Ironija je da svako ko se suprotstavlja tom projektu i ko pomaže Srbima, makar i ne bio Srbin, biva prozvan da je fašista. To pokazuje lice tih ekstremista koji znaju samo da etiketiraju i crtaju mete na čelu.
Kako napreduju projekti u svetu sa ciljem očuvanja ćirilice i našeg jezika?
- U prethodne dve godine Uprava je, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, otvorila 23 dopunske škole srpskog jezika u svetu, u koje je upisano 1.000 dece. Planiramo otvaranje 20 novih dopunskih škola u Južnoj i Severnoj Americi. U njima se deca i druže, umrežavaju i tako se čuva nit između Srbije i njenog naroda u rasejanju. Zbog toga, sad kad nam je i budžet za region uvećan tri puta na predlog predsednika Aleksandra Vučića, planiramo i da organizujemo kampove za decu, tokom leta. Svako dete, rođeno u regionu, koje nije bilo u Srbiji moći će da je obiđe, boravi u njoj, upozna se s Beogradom. Važno je da se oni osećaju dobrodošlima u svoju Srbiju.
VRATILO SE 90.000 LjUDI
Koliko se ljudi iz dijaspore vratilo u Srbiju poslednjih godina?
- U prvoj godini kovida, na osnovu istraživanja koje je radio program UN za razvoj, vratilo se oko 90.000 ljudi i prvi put da se više njih vratilo nego što je otišlo. Uprava radi na tome da Srbi u dijaspori sačuvaju identitet i kulturu jer ako to izgube, gube vezu s maticom, a ako ne znaju jezik, nikad neće doći ovde da žive. Dijaspora nije samo ekonomski već i demografski potencijal. Verujem da će se ljudi sve više vraćati u Srbiju jer se razvija i samim tim se ekonomski jaz između nje i zapadnih zemalja smanjuje. Pored toga, sačuvala je tradicionalne vrednosti, za porodice je bezbedniji život u Srbiji nego kada ste u predgrađu velikih gradova zapadne Evrope gde većina naših ljudi živi.
Koji epilog očekujete u BiH po pitanju imovine Srba koja je ugrožena?
- U Federaciji BiH do 1991. godine živelo je 541.000 Srba, a danas ih je oko 56.000 na tom prostoru. Pravo na imovinu ima oko 400.000 raseljenih i izbeglih ali, zbog usklađivanja zemljišnih knjiga i katastra koje se sprovodi u Federaciji, postoji rizik da to pravo izgube. Zbog toga smo pre nešto više od godinu dana pokrenuli kampanju informisanja Srba proteranih iz Federacije o njihovim imovinskim pravima i to je dug proces. Trenutni epilog je da se Kancelariji za pružanje informacija i besplatne pravne pomoći do sada javilo 9.000 ljudi i da je pokrenuto isto toliko predmeta za ostvarivanje imovinskih prava, kojima je obuhvaćena ukupna površina od oko 57.000 hektara.
Izvor: Novosti
