ZSD: Ne vraćajte vize!

Centralni savet Srba u Nemačkoj (ZSD) apeluje na Vladu Nemačke da ne uvodi vize za građane Srbije zbog azilanata Roma, navodeći da samo jedan mali deo pripadnika romske i albanske manjine podnosi zahteve za azil u Nemačkoj, dok u Srbiji živi 28 priznatih autohtonih narodnih manjina.

Prema podacima ove organizacije, od 2009. godine stotine hiljada građana Srbije iskoristilo je vizne slobode da poseti Nemačku. Ponovnim uvođenjem viza bi preko pola miliona srpskih migranata bilo odsečeno od svojih porodica i prijatelja, a rastuća ekonomska i naučna razmena između dve zemlje bi se ponovo ograničila.

U saopštenju ZSD navodi se da „sa punim respektom prema ljudskoj sudbini svakog izbeglice pojedinačno, posle 50 godina socijalizma u Srbiji, nisu samo manjine žrtve enormnih društvenih i ekonomskih promena“. Posle secesionističkih ratova 90.-ih godina, a onda i ekonomske i političke izolacije zemlje, najveći deo stanovništva u Srbiji živi ispod egzistencijalnog minimuma. ZSD navodi i da se realna stopa nezaposlenosti u Srbiji procenjuje na 40 odsto i da beznadežnu privrednu situaciju osećaju, ne samo etničke manjine, nego i milioni penzionera koji žive ispod egzistencijalnog minimuma, bolesnici i ljudi sa potrebama u jednom propalom i
korumpiranom zdravstvenom sistemu, kao i stotine hiljada ratnih invalida i veterana jugoslovenskih ratova, za koje niko nije nadležan.

U Srbiji je, naglašava ZSD, prema podacima UNHCR-a, registrovano preko 400.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova, što je zvanično najveći broj izbeglica u Evropi. Među njima su i izbegli Romi sa Kosova i iz Bosne i Hercegovine, koji nemaju nikakvog izgleda da se vrate u pređašnje domovine. U Srbiji, prema tome, ima više manjina i marginalnih društvenih grupa koje bi mogle da potraže spas u egzilu. Zbog toga problemi treba da se rešavaju tamo gde su nastali, i to hitno, zahteva ZSD.

Savet podseća da je EU uslovila ukidanje viza prihvatanjem neželjenih izbeglica. Tom zahtevu srpska Vlada redovno izlazi u susret. Međutim, tražiti od Srbije da svoje građane spreči da putuju je zapravo kršenje međunarodnog prava. Predstava da građani Srbije na osnovu njihovog etničkog porekla budu na granicama izbacivani iz autobusa je nezamisliva, poručuje ZSD.

Srbiji potrebna podrška

U jednoj od najbogatijih zemalja sveta, kao što je Nemačka, sa savršenim školskim sistemom, integracija „obrazovno udaljenih slojeva“ još uvek predstavlja veliki društveni izazov. Beskonačna debata o integraciji došljaka svakodnevno pruža dokaze, koji idu tome u prilog. Srbiji je potreban iskren partner i podrška zemalja EU u savladavanju problema, umesto što se jednako gnjavi „šećerom, hlebom i bičem“. Rezultat tog uslovljavanja je da opada podrška za pristup zemlje EU, upozorava ZSD.

Najzad, Savet kaže da Nemačka u svemu navedenom ima posebnu istorijsku odgovornost. Za poslednjih sto godina ona je tri puta vodila razorne ratove protiv male Srbije. Ti ratovi su duboko usađeni u istorijsku svest Srba. I pored toga je Nemačka najveći ekonomski partner Srbije, koja je sa oko milijardu evra u poslednjih deset godina pomogla društvenu i privrednu izgradnju zemlje. Srbija će se i u budućnosti morati voditi pozitivnim istorijskim iskustvom dveju zemalja, a ne negativnim.

U svom saopštenju, ZSD zaključuje da Romima u Srbiji na žalost nije bolje, ali ni lošije nego Romima u Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji ili Bugarskoj, koje su sve članice EU. ZSD zato pozdravlja planove Unije da unapredi integraciju Roma na Balkanu i da se tim pitanjem ozbiljno pozabavi.

Za budućnost oko 800.000 Roma u Srbiji je neophodno da se oni, kao i druge nacionalne manjine, integrišu u srpsko društvo. Integraciju moraju Romi sami da sprovedu. Za to su im potrebne sopstvene elite, koje će da povedu taj integracioni proces. Na njima samima je da se ojačaju i osposobe da bi imali prednosti od opšteg društvenog dobra. Srpska država je takođe obavezna da podrži njihov put ka integraciji.

ZSD istovremeno zahteva da se pokrene opšta društveno-politička diskusija o situaciji Roma na Balkanu. Romantizovanje romskog naroda od strane određenih zapadnoevropskih boraca za građanska prava ili kosmopolitskih elita ne vodi cilju i ne rešava realne probleme Roma.

Romi su test za demokratiju svakog pojedinačnog društva, a ne samo srpskog! Nijedna zemlja se ne može pohvaliti da je uredila njihov status nacionalnih manjina, dokle god se oni osećaju ugroženo. Zar nije poštenije da se kao jedan od kriterijuma za ulazak u EU uzme i dostignuti nivo integracije Roma? To bi tada bio ispit za čitavu Evropu, smatra ZSD.

Predlozi Centralnog saveta Srba u Nemačkoj za rešavanje problema romskih azilanata:

1. Potpuna društvena integracija Roma u Srbiji

2. Sprečiti zloupotrebu azilantskog prava. Proklamovanje Srbije kao „sigurne zemlje“. Skraćenje postupka za dobijanje azila. Izbeglicama iz Srbije obezbediti: smeštaj, odeću i hranu. Ukinuti novčanu naknadu za izbeglice iz „sigurnih zemalja“.

3. Priprema Roma za povratak u Srbiju. U postupcima pre dobrovoljnog povratka ciljano podržati školsku i profesionalnu integraciju u Srbiji: profesionalna orijentacija i profesionalno obrazovanje.

4. Ekonomska podrška: direktno pospešivanje nemačkih firmi u okviru njihove politike zapošljavanja, pospešivanje upošljavanja Roma (videti Roma Investment Found ili firma Hämmering), podrška romskim projektima u okviru razvojne saradnje (CIM, IOM, GIZ)

5. Uključivanje Roma u ekonomski sistem Srbije: plansko nastanjivanje kroz sticanje vlasništva, osposobljavanje Roma za poljoprivredu, malu proizvodnju (manufakturne) ili zapošljavanje u etničkim nišama.

6. Podrška u obrazovanju: Brza i konsekventna integracija romske dece i naročito mladih u nemački školski sistem za vreme ograničenog boravka. Naročito omladinu i odrasle motivisati za profesionalnu obuku i u tome ih ispratiti. Učenje srpskog jezika i opismenjavanje kao osnovne pretpostavke za integraciju u srpski školski sistem prilikom povratka u Srbiju.

7. Podrška u prevenciji: Umesto da se Srbi stalno „denacifikuju“ i „demokratizuju“, nemačke fondacije bi kroz preventivni obrazovni rad trebalo da objasne Romima u Srbiji koji su migranti poželjni u Nemačkoj, a koji ne. Tako bi se izbeglo da srpski službenici (uglavnom policija na graničnim prelazima) Romima moraju da objašnjavaju nemačka pravila o izbeglicama.

8. Evropska integracija: Razvoj celokupnog integracionog koncepta za Rome sa regiona Balkana uz zajedničko učešće svih zemalja.

Check Also

Srbi iz Pljevalja: Ovo je veliki dan za nas

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon zajedno s vladikom …