srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Направили апликацију да изједначе цену СМС ћирилице и латинице

Извор: 24 сата

Милош Вујадиновић, Небојша Јовановић и Миљан Митровић, седамнаестогодишњи ученици 3/ц разреда Математичке гимназије, освојили су треће место на Телекомовом конкурсу „мтс Андроид”. Њихова апликација „МНМ порука”, која је покушај очувања ћирилице у мобилним телекомуникацијама, добрим делом је плод текста објављеног у „24 сата”.

Фото: 24 сата

Иако су рад на апликацији почели крајем августа, Милош, Небојша и Миљан су након текста “СМС са словима ч, ћ, ш, ђ и ж дупло скупљи него без њих”, који је објављен у “24 сата”, постали сигурни да њихова апликација има сврху.

– Текст који смо прочитали у “24 сата” убедио нас је да се бавимо решавањем актуелног и значајног проблема – сагласни су ученици Математичке гимназије.

[blockquote_right]Апликација у власништву Телекома

Судбина њихове апликације Милошу, Небојши и Миљану није позната. Једино што знају јесте да је “МНМ порука” сада власништво Телекома и да ће ускоро бити представљена корисницима. Да ли ће и када други оператери порадити на овом проблему, ученици Математичке гимназије такође не знају.[/blockquote_right]

– Проблем који смо овом апликацијом желели да решимо лежи у капацитету СМС-а. Наиме, ако се користи стандардни ГСМ алфабет, који заузима седам бита по карактеру (слово, тачка, зарез…), могуће је послати 160 карактера у једној СМС поруци, а ако неко жели да користи српски ћирилични или латинични алфабет, што подразумева 16 бита по знаку, могуће је послати свега 70 карактера. Наша апликација омогућава да ћирилична слова заузимају исти капацитет као и латинична – објашњава Милош.

Како би поруке писане ћирилицом имале исти капацитет као и латиничне, потребно је да и пошиљалац и прималац “скину” и укључе апликацију на својим андроид телефонима. На тај начин се “дискриминација” ћирилице укида.

Гимназијалци кажу да је рад на апликацији био доста напоран и да је трајао готово пет месеци, а урадили су га сасвим самостално.

– Највећи проблем представљао је недостатак преведене литературе која се бави програмирањем. Истина је да су нам у изради апликације помагали Телекомови програмери, али они су нас само упућивали на литературу до које смо и сами долазили – сагласни су ученици Математичке гимназије.

О свом професионалном усавршавању још не размишљају озбиљно. Ипак, сва тројица истичу да би волели да остану у Србији.

– Наравно, ако би ми неко понудио стипендију за студије на, рецимо, МИТ-у, не бих се бунио. Али, у Србију бих се свакако вратио – каже Миљан. И остала двојица младих програмера слажу се с њим и као најреалнију опцију истичу Електротехнички факултет, односно студије програмирања и софтверског инжењерства.

Check Also

Апликација „Квиз знања из српске културе“

Министарство културе и информисања Републике Србије представило је апликацију за мобилне телефоне: „Квиз знања из …