srlaten

Неуспело стамбено збрињавање Срба у Хрватској

„На јавни позив за стамбено збрињавање протераних Срба из Хрватске, који је завршен 31. августа, стигло је само 200 пријава, а укупан број носилаца станарског права међу Србима из Хрватске је 40 хиљада“, рекао је Милојко Будимир, председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске, на конференцији за новинаре у Канцеларији Владе за дијаспору и Србе у региону.

[blockquote_right] Драшковић: Обезбедити сигурност и станарска права за Србе

Директорка Канцеларије Владе за дијаспору и Србе у региону др Славка Драшковић рекла је да су станарска права протераних Срба први приоритет за српску мањину, одмах после смиривања шовинизма у Вуковару због ћириличних табли. „Да су се станарска права решавала на време и ефикасно, имали бисмо другачију ситуацију и у односу на ескалацију насиља у Вуковару. Крајње је време да се проблеми Срба у Хрватској решавају, и то најпре да се успостави сигурност, а прво следеће је питање станарских права“, истакла је др Драшковић. [/blockquote_right]

Конференцији су присуствовали и директорка Канцеларије др Славка Драшковић, потпредседник Асоцијације избегличких удружења Раде Матијаш и Миле Боснић члан Председништва Асоцијације и председник Удружења Крајишника за Војводину.

Поводом десетогодишњице од доношења Програма стамбеног збрињавања у Хрватској, Будимир је рекао да он није у интересу бивших носилаца станарског права, него је требало да послужи Хрватској како би испунила обавезе ка ЕУ.

„Посебно истичемо да  Република Хрватска,од свих бивших република СФРЈ, једина није вратила насилно одузета станарска права иако је потписник Бечког споразума, Анекс Г који јасно дефинише  станарско право, већ је уместо тога предложила Програм стамбеног збрињавања који не може представљати супституцију за одузета станарска права“, рекао је Будимир.

Говорећи о недостацима Програма, председник Асоцијације, навео је, између осталог, да у њему не могу учествовати они који имају стан у било којој од бивших југословенских република. Осим тога, они који подносе захтев морају потписати изјаву, под кривичном и материјалном одговорношћу, да ће живети у додељеном стану, а и нејасни су услови, односно цена откупа, што све указује да је Програм усмерен да заустави повратак у Хрватску.

Раде Матијаш је скренуо пажњу да према хрватском Програму Срби не могу да откупе своје станове, већ само да их користе, због чега су посебно дискриминисани.

„Према подацима Асоцијације, укупно се за Програм пријавило око шест хиљада Срба. Око 1.500 захтева је позитивно решено, а до сада су само два повратника успела и да откупе додељени стан“, рекао је Матијаш.

Миле Боснић је апеловао на председника Србије Томислава Николића да се заложи у разговору са хрватским председником Ивом Јосиповићем да се Србима заиста омогући повратак станарских права.

Check Also

Гујон из Чикага: Српска је темељ и уточиште свим Србима западно од Дрине који су у њој нашли спокој и слободу

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону присуствовао је  синоћ у Чикагу …