srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Актуелно >>> Нострификација диплома лакша у 2014.

Нострификација диплома лакша у 2014.

Проблем нострификације диплома у Србији биће решен током наредне године, доношењем новог закона о високом образовању, најавио је министар просвете Жарко Обрадовић на јавном слушању у Дому Народне скупштине.

Говорећи о новом закону о високом образовању, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Зоран прецизирао је да ће министарство предложити формирање тела које ће на транспарентан, јасан и једноставан начин вршити нострификацију диплома.

„Треба направити суштинску разлику између нострификације за потребе наставка школовања или ради ступања у радни однос , прецизирао је Машић.

Председник Националног савета за високо образовање Срђан Станковић подржао је формирање једног тела или агенције коме ће бити поверена нострификација, али је предложио да се обавља признавање нивоа образовних квалификација, а не самих диплома.

„Признавање треба да ради једна група људи и то захтева само промену два члана Закона о високом образовању“, рекао је Станковић.

Прескупо оверавање

Дуг процес нострификације диплома у Србији, који може да траје од две до 10 година, показује да повратници у овој земљи нису потребни, сматрају из невладине организације РЕПАТС.

Доносиоцима одлука, односно представницима надлежног министарства обратила се и Наташа Кочиш из невладине организације Српски сити клуб, која је говорила о свом искуству нострификације дипломе и указала да је највећи проблем што не постоји стандардизација процеса.

„Процес није стандардизован, не само за приватне и државне универзитете, већ и на сваком факултету појединачно. Имамо пример две девојке које су завршиле исти факултет у САД, покушале да нострификују на истом у Београду и да је једна у тој намери успела, а друга није“, рекла је Кочиш.

Она је додала да је проблем и неконтролисана разлика у ценама нострификације дипломе и да се за то плаћа од 1.000 до 2.000 евра на приватним факултетима.

„У Великој Британији не постоји процес нострификације диплома, евентуално се захтева превод дипломе. Неко ко дође са Београдског универзитета има бољу прођу него неко са Оксфорда“, додала је Кочиш.

Испред Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону јавном слушању су присуствовале саветнице Маша Мишић и Татјана Гарчевић, које су нагласиле да ће Канцеларија организовати пројекте за стицање праксе за студенте са страним дипломама. Овакве праксе биће неформалан начин да послодавци стекну искуства рада са запосленима који су завршили студије у иностранству и обратно.

Check Also

Видовдански виртуелни скуп представника српске дијаспоре из САД

Представници српске дијаспоре из Сједињених Америчких Држава окупили су се на виртуелном скупу како би …