srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Подизање онлајн заједнице дијаспоре

Другог дана на Конференције новинара и медија дијаспоре и Срба у региону одржан је панел „Професионализација онлајн медија дијаспоре“. Потребно је проширити узорак заинтересоване дијаспоре“, рекла је Николина Милатовић Поповић, помоћник директора Канцеларије Владе Србије за дијаспору и Србе у региону.

konferencija online mediji

„У Уредби којом је Канцеларија основана постоје бар три места која подразумевају комуникацију: праћење положаја дијаспоре, побољшање веза са матицом и информисање дијаспоре о политици Републике Србије. Србија тек треба да упозна своју дијаспору. То је предуслов креирања било какве стратегије наступа према нашим људима ван граница Србије“, рекла је Николина Милатовић Поповић.

Она је додала да је потребно проширити број заинтересованих припадника дијаспоре за улазак у онлајн заједницу српске дијаспоре, а да је то могуће учинити једино комуникацијом.

„Онлајн заједница дијаспоре подразумева сајтове медија, организација и удружења, али и сајтове епархија Српске православне цркве и црквено школских општина. Онлајн заједница дијаспоре је изузетно активна на друштвеним мрежама. Уколико желимо да спознамо дијаспору потребно је истражити све категорије“, рекла је помоћник директора Канцеларије.

konferencija online mediji dijaspore

Канцеларије ће, према њеним речима, подржати иницијативу УНС-а да у наредном периоду са власницима и уредницима медија дијаспоре разговара о њиховим професионалним и економским плановима и потребама када је реч о онлајн каналу комуницирања.

Онлајн медији још нису заживели

Онлајн медији српске дијаспоре не испуњавају своју основну функцију да Србима у иностранству пружају тачне и релевантне информације о питањима која се односе на заједницу у којој живе, закључак је пилот-истраживања. Како се наводи у истраживању урађеном за потребе Удружења новинара Србије и Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Србије, ти медији нису место на које ће српска заједница у дијаспори или региону свакодневно долазити као на свој основни извор информисања.

То је пре свега због недовољно честе ажурираности садржаја медија, недостатка садржаја из сопствене продукције и садржаја који се директно односе на локалну заједницу, али и непрегледности, односно лоше навигационе структуре сајта. Истраживање, које је представљено на данашњем панелу „Професионализација онлајн медија дијаспоре“, показало је и да се од двадесетак анализираних медија као најчитанији издваја портал „Вести онлајн“, који месечно има три милиона посета, односно око 100.000 дневно, пре свега из Србије (57 одсто), а затим из Немачке, Босне и Херцеговине, Аустрије, Швајцарске, Сједињених Америчких Држава и Аустралије.

Према речима одговорног уредника портала „Вести онлајн“ Бранка Рајчевића, њуз портали се у овом тренутку налазе у једној врсти транзиције у којој се сусрећу са проблемом нејасне економске рачунице, односно „како капитализовати оно што радите“.

„Морамо да нађемо меру како ћемо то да учинимо, да постоји бесплатан, али и плаћени садржај. Ни Њујорк тајмс није до дан данас нашао одговор на то питање, ни они не знају “где ће брод да иде“ за две године“, сматра Рајчевић.

Он је додао да сви портали „краду“ вести једни од других, истакавши да актуелни закони с том праксом не могу адекватно да се изборе.

„Наша правна пракса је веома недефинисана у смислу да не знамо колико кошта то што је неко пренео некога“, рекао је Рајчевић додавши да постоје законска решења, али да она нису довољно прецизна.

Директор пословног развоја „Хуге медиа“ Срђан Ерцег указао је на чињеницу да је тржиште онлајн медија веома тешко јер се мења на дневном нивоу и да оно што се данас сматра као правим моделом можда неће више важити за три месеца.

Он је указао и на проблем интертности онлајн медија када је реч о „продаји своје робе“, односно својих посетилаца.

„Сви кажу да је долазак до новца проблем, али не видим да је неки онлајн медиј урадио бизнис план. Сви говоре о дијаспори, али не види се која је то дијаспора, колико је то људи, мушкараца, жена, која је њена демографска структура, која су њена интересовања, колико имају новца, ста троше и где троше…“, истакао је Ерцег.

Према његовим речима, неопходно је да сваки онлајн медиј прође аудит како би оглашивачи знали колико је портал посећен, које се странице најчешће отварају, одакле долазе посетиоци…

„Медији контролишу паре. Ја морам да гледам шта ми ви продајете, а то је корисник, односно посетилац и зато је битан садржај портала. Када неко каже да је нешто бесплатно на интернету, то је лаж. То не постоји јер сте ви продали себе (посетом сајта)“, објаснио је Ерцег.

Он је оценио да је кључни задатак државе да омогући развој широкопојасног интернета, али и већи притисак на банке да омогуће лако мобилно плаћање, како би читаоци могли да плате, на пример, динар за текст који желе да прочитају.

„Слажем се да би медији требало да се плаћају како не би дошли у ситуацију када ће морати да подилазе оглашивачу. То би била катастрофа за друштво, јер медији неће моћи да критикују производ оглашивача који му даје плату“, закључио је Ерцег.

У завршном делу Конференције одржане су радионице Школе веб новинарства УНС-а о извештавању и фотографијама на вебу. Дводневну Конференцију медија пратило је преко 100 учесника, од којих је половина представника медија и сајтова дијаспоре. На Веб телевизији Прес центра УНС-а Конференцију је пратило 363 људи из тринаест земаља. Првог дана, највећи број пратилаца директног Веб тв преноса био је из Србије, Шведске, затим следе Украјина, Румунија, као и Француска, Аустрија, Словенија и Хрватска. Другог дана, поред већ поменутих земаља, интересовање су показали наши сународници из Белгије, Швајцарске, Јужне Африке и Немачке. Конференција је била доступна у живом преносу путем веба, као и на Твитеру преко хештега #dijasporamediji2013

Check Also

„Струјно коло“ за Теслин рођендан

Удружење наставника музичке културе Србије под покровитељством Министарства спољних послова – Управе за сарадњу са …