srlaten

Положај Срба у Хрватској на Одбору

У Народној скупштини Републике Србије одржана је четрнаеста седница Одбора за дијаспору и Србе у региону са једном тачком дневног реда: „Актуелни положај Срба у Републици Хрватској и остваривање њихових мањинских права у складу са стандардима Европске уније“.

Непосредни повод за сазивање седнице Одбора за дијаспору и Србе у региону са темом „Актуелни положај Срба у Републици Хрватској и остваривање њихових мањинских права у складу са стандардима Европске уније“ је најновији догађај у селу Трпиња крај Вуковара у Републици Хрватској када је ухапшено једанаест Срба под оптужбом за ратне злочине, као и кривични поступак против Милета Дакића који се води у Републици Хрватској.

Поред чланова скупштинског одбора за дијаспору и Србе у региону седници су присуствовали представници министарстава Републике Србије, Комесаријата за избеглице и миграције, Тужилаштва за ратне злочине, владине Канцеларије за дијаспору и Србе у региону, као и представници Срба из Хрватске. Седницом је председавао Александар Чотрић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије.

Др Војислав Станимировић, председник Самосталне демократске српске странке истакао да није било потребе за таквим „спектакуларним хапшењем“ и додао да је СДСС одмах осудио сам поступак полиције и начин на који је то учињено, иако „истражне радње везане за сам злочин не можемо да оспоравамо“.

Станимировић је рекао да се ниједан од ухапшених људи није налазио на раније сачињеним списковима оптужених за ратне злочине.

Милорад Пуповац,  председник Српског народног вијећа је рекао да питања суђења за ратне злочине имају два лица: једно је начин хапшења и мотив хапшења, а друго је непроцесуирање ратних злочина почињених према Србима. Пуповац је додао да је оваква ситуација резултат ослобађајућих пресуда из Хага, а да је кампања суђења за ратне злочине у Хрватској служила да Србе одврати од повратка.

Јован Ајдуковићпредседник Наше странке је апеловао на заједнички рад у интересу заједнице и затражио укидање српских подела у Хрватској.

„Од 97. године чекамо на ревизију оптужних аката… Стално се појављују нова имена, ко су ти људи?“, питао је Ајдуковић и додао да би све било другачије да у правосудним органима у Хрватској има Срба, што гарантују правни акти, али не и конкретна ситуација на терену.

Миодраг Линта, који је испред Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији иницирао седницу скупштинског одбора са овом тематиком рекао је да ће се заложити да се овакве седнице одржавају најмање два пута годишње, како би се јавно чули проблеми са циљем да се подстакну институције Републике Србије да помогну.

Др Славка Драшковић, директор Канцеларије за дијаспору и Србе у региону истакла је нужност да се све снаге усмере на решавање једног или два проблема Срба у Хрватској, имајући у виду да су проблеми бројни из домена станарских права, пензија, језика и писма… Oна је предложила састанак свих релевантних институција и организација на коме би се усагласила стратегија деловања по том кључном питању, око кога се постигне консензус да треба прво решавати.

Мр Милисав Чогурић, помоћник министра правде и државне управе је рекао се недавно ухапшени у селу Трпиња не налазе на проширеном списку оптужених који има мешовита комисија Републике Србије и Републике Хрватске.

Министар правде Никола Селаковић је на недавним билатералним сусретима са Хрватском страном инсистирао на потпуној тачности и ажурности тих спискова и та сарадња ће бити остварена, рекао је Чогурић.

Чогурић је додао да је опште познато да се злочини над Србима не процесуирају ни у Хрватској нити у БиХ. Правни основ за то ове суседне земље налазе могућности улагања протеста који омогућава Резолуција донета на Генералној скупштини Интерпола у Лондону 2010. године.

Горан Алексић, помоћник министра спољних послова за билатералне односе је истакао хитну потребу остваривања индивидуалних права Срба у Републици Хрватској и напоре које у том смислу свакодневно чини Амбасада Србије у Загребу.

Саво Шрбац из „Веритаса“ је између осталог предложио да Министарсво правде отвори канцеларију која ће моћи људима који су процесуиране за ратне злочине да пружи комплетну информацију и савете.

Закључци 14. седнице скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону

Check Also

Почеле са радом 4 нове допунске школе српског језика на Малти

У суботу и недељу, 16. и 17. oктобра, одржани су први часови у оквиру пројекта …