srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Положај Срба у Хрватској

Положај Срба у Хрватској

Извор: Танјуг

Председник Коалиције удружења избеглица, посланик и заменик председника Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине, Миодраг Линта сматра да низ чињеница показује да је оправдан и реалан страх Срба у Хрватској да би ускоро могли сасвим да нестану и да је главни проблем Срба у Хрватској дискриминација у поступању државних органа, као и у законодавству.

Manastir_Lepavina28aug2004„Срби се веома тешко запошљавају у државној управи, полицији, правосудју, јавним предузећима, просвети, здравству и Центрима за социјални рад. Посебан проблем је неразвијеност крајишког подручја где је проценат незапослености Срба измедју 50 и 80 посто“, изјавио је Линта за Тањуг.
Хрватска, како је навео, не показује вољу да се на подручју, северне Далмације, Лике, Кордуан и Баније и западне Славоније обнови инфраструктура и покрену развојни програми.

Он каже да власт толерише говор мржње који је присутан у медијма, на концертима популарне музике, на утакмицама док се на фасадама зграда још увек могу прочитати поруке „Убиј Србина“ или „Србе на врбе“ и слично.

„Велик проблем представљају стална хапшења на основу Интерполових потерница који код прогнаних Срба стварају несигурност и негативно утичу на повратак. У Хрватској нема спремности да се обнове уништени антифашистички споменици и православне цркве и да се у програме историје и књижевности врати велики део избачене српске традиције. Најновији проблем јеста антићирилична кампања која преостале Србе у великој мери подсећа на ратни период, јер не могу да користе српски језик и ћирилично писмо у јавном животу“.

Председник Коалиције удружења избеглица сматра да највећи проблем представља процес асимилације Срба отпочетка деведесетих година прошлог века. Он је навео да је упокојени митрополит загребачко-љубљански Јован 2006. године упутио писмо Светом синоду Српске православне цркве у коме је тврдио да је у Хрватској до тада прекрштено више од 30.000 Срба и да тај процес и даље траје.

Један од водећих хрватских интелектуалаца и председник Грађанског одбора за људска права Зоран Пусић је 2003. године јавно рекао да је од 1991. до 2003. године само у Загребу 20.000 деце православне вероисповести преведено у католичанство. Поједини православни пароси истичу да су им се масовно обраћали родитељи са захтевима да деци издају потврде да су крштена. С тим папирима иду код жупника и дају му сагласност да су њихова деца доборовољно прешла у католичанство.

Најчешћи разлози да Срби прелазе у католичанство јесте страх да не изгубе посао, а децу уписују на католичку веронауку да не би имала проблема у школи, јер је у јавном и свакодневном животу и даље доминантан став да су Срби агресори и злочинци, а Хрвати ослободиоци и жртве. Када је својевремено Српско народно веће хтело направити истраживање да се види шта се дешава са променом имена и презимена и националног идентитета надлежно министарство није хтело да достави тражене податке што појачава сумње да је велики број Срба прешао у католичанство и који се изјашњавају као Хрвати, каже Линта.

Срби у Хрватској страхују од губитка идентитета

Припадници српске мањине страхују да би њихова национална заједница ускоро могла сасвим да нестане у Хрватској, показује недавно објављено истраживање Института за миграције и народности, објављено је у последњем броју часописа Политичка мисао. Аутор Филип Шкиљан упозорава да наведена методологија истраживања, обављеног на 36 припадника српске националности широм Хрватске, не омогућава далекосежне закључке већ само указује на страх испитаника за опстанак свог идентитета, преноси Хина.Испитаници су углавном песимистични када се ради о будућности Срба у Хрватској. Боје се изумирања, асимилације, етномимикрије а, како тврде, за таква страховања имају и покриће.

Они страхују од могућег губитка осећања идентитета, док стварни губитак идентитета у некој популацији почиње тек онда када се у њеном знатном делу констатује индиферентност према том губитку, напомиње аутор. Шкиљан је анализирао традиционалне и модерне елементе српског идентитета у Хрватској. Као традиционалне елементе идентитета узео је православну веру, ћирилично писмо и војничку прошлост, а као модерне елементе језик и књижевност, градјанске, друштвене и политичке вредности, бригу за народносни статус и народне организације, као и приврженост народноослободилачкој борби.

Након распада Југославије српски идентитет у Хрватској пролази кроз амбивалентан развој – с једне стране, долази до „ретрадиционализације“ и
повратка идентитету, који је у Југославији био занемарен, истиче аутор. С друге стране, „због рата деведесетих година, српска заједница у Хрватској је значајно смањена“ а појачан је и тренд асимилације. Многи Срби отишли су из Хрватске и неће се више вратити, „због чега је могуће да се та етничка заједница налази пред нестанком“, закључује Шкиљан.

Check Also

180 година Српског пјевачког друштва „Јединство“ 1839. из Котора

Српско пјевачко друштво „Јединство“ из Котора поводом 180 година рада и постојања одржало је 2. …