srlaten

Потенцијал научне дијаспоре

Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије Срђан Вербић рекао је да научна дијаспора има велики значај и улогу, наводећи да би њени припадници требало да буду максимално укључени у развој друштва, науке и привреде у Србији.

verbic

Вербић је на скупу „Наука: стање, стратегија, перспективе“ који је организовала Српска академија наука и уметности (САНУ) крајем прошле недеље, навео и да привреда не користи довољно науку, али и да се иста критика може да упути и науци.

Ни наука врло често не користи оно што би требало да буде наш највећи ресурс, а то нису лабораторије, ни финансије. Наш највећи ресурс је наша научна дијаспора и неке друге земље су то искористиле неупоредиво боље до нас, рекао је министар просвете.

Научна дијаспора, како је оценио Вербић, не треба само да испрати оно што се дешава у земљи и да буде информисана, већ треба да буде максимално укључена.

Он је рекао и да наука зна да не можемо да будемо добри у свему и да морамо да се фокусирамо на тачно одређене теме и ресурсе које имамо јер ћемо једино тако бити конкурентни и видљиви.

Према његовим речима, потребно је да што више људи чује теме које се тичу стања у науци, каква је перспектива, какву стратегију желимо и како желимо да наука буде повезана са привредом и друштвом у целини.

За неке проблеме које данас имамо у науци одговорност углавном стоји у недовољно доброј комуникацији, сматра Вербић, који је нагласио и потребу доношења стратегије научно-истраживачког и технолошког развоја.

Скуп „Наука: стање, стратегија, перспективе“ одржан је крајем прошле недеље у организацији САНУ, а циљ је био да се, поред преиспитивања стања науке у Србији, говори и о односу науке и високог образовања, значају науке из перспективе привреде, етичкој димензији научног рада,као и алтернативним начинима вредновања научне продукције.

Check Also

Гујон се састао с градоначелником Бањалуке Драшком Станивуковићем

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон састао се с …