srlaten

Препород је могућ само изнутра

извор: Данас

Бане Кнежевић, председник немачког Мекдоналдса, али и Западне дивизије Мекдоналдса, а добитник је престижне награде „Хоризонт“ за 2012. годину, која се додељује набољем немачком менаџеру. Кнежевић управља системом у коме се налази више од 2.100 ресторана и 96.500 запослених.

„Мислим да је Европска унија добар и природан пут за Србију. Али, треба бити реалан. Ми нисмо велика и економски јака држава, ни број становника није велики, па улазак у ЕУ неће бити брз. Ни ЕУ данас није економски и политички спремна да прима нове чланове, бар не као што је то била у прошлости. Али важно је ставити у наше планове улазак у ЕУ у наредних 10 година. До тада би требало радити на јачању правног и државног система, развијати економију са стратешким плановима“ – сматра Бане Кнежевић, Србин који се високо успео на компанијској лествици Мекдоналдса.

Шта је Ваш савет за Србију?

У исто време док чекамо на улазак у Унију, морамо развијати наше економске и политичке односе и са земљама ван ЕУ. Најпре са великим државама као што су Кина, Америка и Русија. Али и са свим осталим државама које желе и хоће да сарађују са нама, а ми имамо нешто да им економски понудимо.

Где су узроци економског посртања Србије?

Лоша економска ситуација у Србији директна је последица фокуса политичке елите у последњих 30 година на погрешне, небитне и периферне циљеве и теме. Доминантни су лични интереси и жеља за влашћу, што је све утицало на стагнацију државе, нације и економије. Нема дугорочног економског раста и повећања богатства становништва са негативним фертилитетом, без пораста становника и подмлађивања нације. Србија је лепа земља. Ми немамо море, и не треба другима завидети на томе, ми имамо нешто лепше, а веома битно: плодну земљу и климу, са водним и речним потенцијалом. Маса земаља у свету нам на томе може завидети.

Како искористити те предности?

То што су нам компаративне предности, треба чувати и развијати даље, а нарочито класичан начин производње хране, али и малу и средњу индустрију. Пре неколико година прочитао сам анализу у којој је записано да се у случају најгорег сценарија светске кризе и недостатка хране, Србија налази у 20 одсто земаља на планети у којима не би било глади. Чињенице да је, на пример, Саудијска Арабија купила милионе хектара обрадивог земљишта у северној Африци, чак и у Украјини, да Абу Даби има интерес за велике инвестиције у српски аграр, довољно говоре где би требало да води наш главни привредни пут.

Како привући стране инвеститоре?

Ми немамо ни финансијских средстава нити технологију да градимо велике фабрике, нити ће у наредних пет година бити инвестиција које ће моћи одједном да запосле 3.000 радника. Зато морамо да се оријентишемо на развој малих производњи и мануфактура, што би требало да буде основ наше привредне делатности. Мала производња је брза у инвестиционим циклусима. Трговина не може да нас извуче из кризе. Значај има и услужни сектор, али производња је приоритет. Најважније су промишљене инвестиције у пољопривреду и мала предузећа.

Која врста производње би била најисплативија?

То јесте велико питање. У данашње време напретка технологије нико не може да гарантује земљама које располажу модерном технологијом да ће то тако бити и за 10 година. Пример је производња соларних панела у којима је предњачила Немачка, пре пет година Америка, док је Кина данас светски лидер. Много тога зависи и од државне стратегије. Што се тиче Србије, потребна је технологија за обновљиву енергију за коју поседујемо све услове: велики број сунчаних дана, воду, ветар, биомасу. Затим производња хране, услужне делатности. [blockquote_left] Требало би обратити пажњу на истраживања која показују да 20 одсто старијих од 60 година у свету поседује 80 одсто финансијских ресурса. Наши грађани који су стекли пензије широм света, једног дана вратиће се у Србију. Држава би требало спремно да их дочека са програмима прилагођеним њиховим потребама. [/blockquote_left]

Да ли и како наши људи у свету могу да помогну?

То је још један значајан неискоришћен потенцијал. Нисмо довољно свесни чињенице колико квалитетних људи имамо у иностранству. Ја сам то сазнао када сам дошао до виших нивоа компанијске хијерархије. На многим путовањима широм света срећем људе на високим компанијским позицијама који јако добро раде у менаџментима у Азији, Русији, Немачкој, Америци. Као држава не радимо на томе да све то повежемо.

Како укључити дијаспору у економију земље?

Српска дијаспора изузетно је важан фактор који већ 30-40 година уноси новац. Тај новац је инвестиран у некретнине, али и у занатске радње и малу привреду, што је деценијама стабилизовало укупну економску и социјалну ситуацију. Ако жели да је укључи озбиљније, држава не би требало да расписује зајмове, пошто то није оправдало очекивања, новац је ненаменски потрошен, а грађанима још до данас највећи део није враћен. Боље је да понуди занимљиве програме. Упркос квалитетним српским менаџерима, финансијском потенцијалу, пензионерима, развој државе мора бити покренут изнутра. Дијаспора са свим укупним потенцијалом може бити само део тог великог процеса и не може сама да повуче Србију напред. Може и мора да постоји синергија. Прави препород може настати само изнутра.

Check Also

Срби из Пљеваља: Ово је велики дан за нас

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон заједно с владиком …