srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Пуно зависи од Крстићеве успешности

извор: Дневник

Избор Лазара Крстића за министра финансија у Влади Србије оцењује се као позитиван сигнал младим држављанима Србије у дијаспори да се врате у матицу и укључе у њен економски, политички и друштвени опоравак. По оцени Славке Драшковић, директорке Канцеларије за дијаспору и Србе у региону, ангажовање дипломца чувеног Јејла у Влади Србије је добра вест за наше стручњаке који су се усавршавали у иностранству. Стога ће, каже саговорница “Дневника”, сасвим сигурно његовим путем кренути и многи други који већ одавно желе да помогну Србији и ставе јој на располагање своје знање, вештине, углед, каријеру.

– И до сада су се наши људи из дијаспоре спорадично интересовали и ми смо њихове жеље и предлоге прослеђивали надлежним институцијама. Али јасно је да активности стручних људи из дијаспоре не могу бити реализоване без заједничког рада свих у државној управи и министара Владе Србије. На тај начин треба оцењивати и будући рад министра Крстића. Наша дијаспора је одавно спремна да се укључи у економски, политички и друштвени живот Србије. Но, одлука других успешних људи из дијаспоре зависи највише од програма који Србија буде имала за њихово укључивање у опоравак земље. Наша Канцеларија управо ради на таквим програмима, за које очекујем да ће бити прихваћени на нивоу Владе. А не треба заборавити да имамо стручњаке и у региону, и да је и ту један значајан део нашег кадровског потенцијала – каже у интервју за недељни “Дневник” Славка Драшковић.

– Канцеларија за дијаспору тек ради на јединственој бази података о успешним, школованим младим људима који су бољи живот потражили у иностранству. Због недостатка тих података пуно се нагађа: има ли 10.000 или 100.000 наших младих стручњака у дијаспори?

– Радимо на томе да идентификујемо и објединимо ажуриране постојеће базе. То је озбиљан и трајан процес, тако да је у сарадњи с Владиним надлежним институцијама, након идентификације, следећи корак сређивање и класификација података. Подаци који се помињу нису једообразни, негде су недовољни, а негде неажурирани, и озбиљан рад на овоме тек предстоји. Недавни подаци изнети у
јавности на основу података професора Јована Филиповића, говоре да највећи број српских доктора наука у дијаспори живи у САД – око 39%, затим у Канади 15%, Великој Британији 10% и Немачкој 7%. Ради се о бази од 7.000 доктора наука, а процене су да их у свету има много више – незванично 20.000. Слична истраживања радио је и професор Владимир Гречић. Своју базу података има и Министарство просвете и науке, али то је база из 2008. које је радило тадашње министарство и у њој је мање од 1.000 имена, али треба је ажурирати. Такође, наши у свету признати факултети, као што је ЕТФ, имају своје базе алумниста. Уз то, и СИЕПА, од како је почела с  привлачењем страних инвестиција, прикупљају податке о стручњацима из земље и дијаспоре. У сваком случају, наш план рада предвиђа израду централизоване базе података у сарадњи с Министарством просвете и науке и другим
институцијама Републике Србије.

– Српски „Сити клуб“ из Лондона упозорава да је неопходно, да би се омогућио повратак високошколованог и стручног кадра из иностранства у Србију, брзо и ефикасно признавање диплома стечених у иностранству. Може ли ту ваша Канцеларија помоћи и да ли се на томе већ ради?

– Ми посебно радимо на пројектима који ће омогућити дипломцима, магистрантима, докторима, стручњацима… да буду видљиви на академском и стручном тржишту Србије и да их неко у обављању праксе запази и запосли. Наш план у наредне две године обухвата и пројекте мобилности стручњака из дијаспоре. Тако смо и у Акциони план до 2015. године уврстили активности као што су организација предавања стручњака из дијаспоре у високошколским установама, или оснивање мрежа и интензивирање сарадње са српским научницима у иностранству. У скупштинску процедуру је, иначе, управо ушао Закон о високом образовању који предвиђа и лакши пут до нострификације, па се надам да ће се ускоро убрзати и олакшати тај процес који је мучан, скуп, траје годинама и заиста држи велики број младих даље од Србије.

[blockquote_left] Остварити права Срба у региону

Посебан задатак Канцеларије за дијаспору је брига и контакт са Србима у региону. Умемо ли на прави начин да им помогнемо и колико је важно да иза њихових одлука стоји Србија? – Као аутохтони народ на овим просторима, Срби у региону очекују помоћ матице у остваривању својих међународно признатих права. Канцеларија Владе за дијаспору и Србе у региону им у томе помаже, од подршке појединачним активностима организација кроз суфинансирање пројеката, до инсистирања на поштовању њихових права приликом разговора са званичницима региона. Саставили смо списак проблема и потреба Срба у региону и предлоге за решавање, и то појединачно за сваку земљу, и њих између осталог, користе и званичници Владе Србије приликом сусрета са званичницима региона. [/blockquote_left]

– Недавно је у Вашингтону основан Српски институт, а таквих организација има и у неким другим градовима у иностранству. Да ли је окупљање паметних и способних у српске клубове и институте једно од решења за поправљање имиџа Србије?

– Највише представничко тело дијаспоре и Срба у региону, Скуштина дијаспоре и Срба у региону, као један од својих циљева поставила је рад на имиџу наше земље. Исти циљ поставила је себи и група успешних привредника из дијаспоре. Наиме, у мају је на позив Канцеларије боравила делегација од двадесетак истакнутих појединаца из дијаспоре, који су постигли успех у земљама у којима
живе, и који су тамо на врху привредне, политичке и друштвене лествице. Они су прихватили да буду саветодавно тело које је као један од основних циљева зацртало рад на побољшању имиџа Србије, углавном кроз формирање националних савета у земљама у којима живе, или института као овај у Вашингтону. Дијаспора је највећи могући ресурс за поправљање слике наше земље у свету и Влада је,
као што се види, почела да ради с њом у том смеру.

– Српска дијаспора је једна од најдарежљивијих и спада међу првих пет у свету по слању новца својима у матици. На другој страни, према инвестицијама у матицу, међу последње је три. Шта Србија треба да уради како би вратила поверење богатих Срба из дијаспоре па да би они свој новац уместо другде улагали у своју матичну државу?

– Предузетници и инвеститори из дијаспоре могу имати кључну улогу у опоравку Србије, не само кроз инвестиције, већ и кроз преношење нових идеја и начина пословања, доношењем нових технологија и знања у локалне заједнице. Али дијаспора прво мора да добије једнаке услове и права при инвестирању као неки други инвеститори из иностранства, и ова влада ће то и да уради.

Check Also

Апликација „Квиз знања из српске културе“

Министарство културе и информисања Републике Србије представило је апликацију за мобилне телефоне: „Квиз знања из …