srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Рођаци из иностранства у Србију послали 2,7 милијарди евра

Извор: БЛИЦ

Из дијаспоре су прошле године у Србију пристигле 2,73 милијарде евра дознака. Када се ова сума, која је 10 одсто БДП у 2012, подели на све становнике, испада да је свако од нас успео да „заради” скоро још једну просечну плату – 384,1 евро.

ФОТО: блиц.рс

Вероватно да је износ био и већи, јер осим легалних канала и даље су популарни они други, ковертама преко шофера аутобуса.

– Сигурно је да је износ дознака који није регистрован и већи, јер грађани не желе да плаћају банкарске провизије које могу бити високе. С друге стране, није забрањено да се унесе новац у земљу у готовини. Дознаке су у сваком случају значајне не само због социјалног мира, већ и зато што су оне чувар курса – истиче Никола Фабрис, професор Економског факултета у Београду.

Од почетка кризе, од пре пет година, дознаке из иностранства имају тренд пада. И наши у расејању су под притиском рецесије. Људи губе посао, смањују им се плате. Логичан след је да теже одвајају за рођаке у отаџбини. Мења се и структура дијаспоре. Читаве породице су се иселиле, тако да немају коме да шаљу новац у Србију.

– Ћерка ми је у Канади. Тамо је и засновала породицу, живи од 1999. Да нам није ње, не знам како бих с овим примањима, плата мала, пензија мужевљева још мања, тако да нам њених 300 долара, што је око 25.000 динара, добро дође – каже Гордана Т. из Куршумлије.

Истраживање Светске банке показало је да су у Србију од 2000. до 2010. године од исељеника стигле чак 43 милијарде долара. Најмање два пута више него кроз директне стране инвестиције. Прошле године у Србију су послали 2,735 милијарди евра. У 2011. – 2,794 милијарде евра. Осим легалних канала, међутим, и даље су популарни они други, ковертама преко шофера аутобуса.

– Како се емигрирање наставља, требало би очекивати да ће се тај ниво дознака и других трансфера одржати. Заправо, могло би да се каже да је реч о трајној привредној и друштвеној карактеристици да се посао тражи у иностранству јер га код куће нема. Ту није само важно што га нема у индустрији, него што га је све мање уопште, тако да је зависност од страног тржишта рада велика. То се неће брзо променити – истиче за „Блиц” Владимир Глигоров са Бечког института за међународне економске студије.

Дознаке и остали приватни трансфери су значајнија ставка у платном билансу од директних страних улагања. Наш саговорник каже да оне имају вишеструку улогу – представљају разлог да се тражи посао у иностранству, значајан су извор доходака домаћинстава и одржавају потрошњу, па тако и пореске приходе државе. Такође су знатан део штедње у банкама из које се кредитира домаћа привреда.

– Да би то било одрживо, потребно је да се обнавља број емиграната, услед чега ће и следеће генерације тражити посао у иностранству – указује Глигоров.

Check Also

Донација Србије Српској – помоћ у борби против вируса Covid19

извор: srbija.gov.rs Председник Републике Србије Александар Вучић обишао је данас, заједно са потпредседницом Владе и …