srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Саша Милошевић: Дискриминација Срба у Хрватској

Ратно наслеђе, злочини који су се догодили, повратак, чак и питања образовања, језика и културе филтрирани су кроз ратни фактор. То су главни проблем данас.

Фото: Хрватска ријеч

Добри односи Србије и Хрватске су претпоставка решења проблема. Годину дана након Милановићеве администрације већ можемо доћи до неких закључака: шта је та администрација донела Србима?

Започели смо сарадњу са том Владом пуни оптимизма. Пружили смо им подршку у Сабору.

Ми смо им дали подршку у Парламенту јер је програм те Владе предвиђао теме које су битне за нашу заједницу, а то су враћање Срба у историјске читанке, однос према жртвама рата и исплата пензија.

Све претходне администрације о томе нису хтеле да разговарају. Међутим, годину и нешто касније ревидирана су надања и оптимизам, а помаци су мали. Сва пажња и енергија ове Владе усмерена је на поправљање економске ситуације, а интереси Срба гурнути у страну.

Судство, полиција и државна управа без Срба

Велика је дискриминација у запошљавању, пре свега у полицији, где је мање од 3 одсто Срба. Карловачка жупанија нема ниједног полицајца српске националности.

Број Срба који је запослен у судству је такође пао испод 2 одсто. У судству, полицији, државној управи – свуда где је пропорцијална партиципација гарантована Уставом, готово да нема Срба.

Станови нису враћени, а има и других проблема, чак тридесет српских села и засеока немају струју.

Регистрација српских мањинских школа је обавеза Хрватске из Мирне реинтеграције подунавља из ’97. године. У Источној Славонији нема српских школа, а говор мржње је веома присутан у медијима. Још увек немамо српске редакције на јавним медијима.

Формирали смо радне групе са хрватском Владом с мандатом да се неке ствари реше. Радимо са Уредом Владе за стамбено збрињавање, обнову и повратак. То је посебан Уред Владе – департман регионалног развоја за обнављање кућа повратницима.

Са Министарством правде радимо на изменама неколико закона да они људи чије су куће страдале у рату, а биле су ван подручја ратних дејстава, ван Крајине, такође добију одштету. Има неколико хиљада таквих кућа, ти људи нису могли добијати одштету, што ће од сада бити могуће.

Заложили смо се да се направи база ратних злочина у периоду од 91 – 95. коју ће јавност моћи да види – допуни, укаже на оне злочине који нису у бази.

Затим, обнова Јасеновца, да се крене у измене музејске поставке код логора, али не само те једне зграде, већ и околних локација. Појачана је конкретна сарадња са београдским музејем геноцида и музејем Градичка у Републици Српској

Србија да преговара са Хрватском

Колики је проблем увођење двојезичности показује пример Вуковара око увођења српског и ћириличког писма.
Срби у Хрватској неће моћи сами да реше овај проблем, ни са подршком Србије, већ уз помоћ прогресивних снага у Хрватској. Није то само питање једне етничке групе већ питање слободе друштва – уколико ове ствари буду препознате као значајне за развој демократије у Хрватској.

Србија нам може помоћи ако преговара са Хрватском.

(Говор председника Српског народног вијећа у Хрватској на Јавном слушању о политичким и другим правима српског народа у региону 14. фебруара у Дому Народне скупштине)

Check Also

Међународна уметничка колонија „Ластва-Требиње“

У туристичком комплексу „Град сунца“ код Требиња је у протеклих неколико дана организована је међународна …