У петак 29. маја у згради АБФ у Стокхолму, биће одржано вече сећања на небројане жртве страдале у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Једини логор у Европи који нису надзирали Немци већ независна држава Хрватска (НДХ) и усташки режим током пуне 4 године.
Према подацима Интернационалне Комисије за откривање истине о Јасеновцу, у којој нема представника ни са хрватске, нити са српске територије, у Јасеноваöком систему хрватских концентрационих логора страдало је преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, од којих је било преко 110 000 деце до 14 година старости. Пробој логора априла 1945. започело око 1000 (неки извори наводе 970), а само њих око 90-ак је преживјело пробој.*
Ово је трећи пут да се организује програм сећања на страдање Срба и усташких жртава Јасеновацког система хрватских концентрационих логора у Шведској. Гости на предходним обележавањима су били 2013. филмски стваралац и бивши саветник Меморијалног центра Јасеновац-Доња Градина Симо Брдар, Еберхард Рондхолз историчар и публициста из Немачке; 2014. Милош Ковић историчар који је говорио у почецима Првог светског рата, на отварању изложбе коју је организовао Историјски музеј Србије и Музеј армије – Стокхолм заједно с нашм амбасадом у Стокхолму.
Ове године гости Програма 70. година Јасеновца су:
Професор доктор Жарко Видовић, рођен 1921. у Трешњу, старој Југославији – Босна и Херцеговина. Студирао је у Загребу, затим се пребацио у Сарајево тачно у време када су Усташе почеле с агресијом и пропагандом против Срба, Јевреја и Рома. Неколико пута је хватан и особађан у току Другог светског рата од стране Немачких И Италијанских снага у Сарајеву да би на крају био депортован у Јасеновац од стране НДХ. У Јасеновцу бива одређен, од стране Немаца, за принудни рад у Норвешкој, где је преко Земуна и Бејфјорда стигао у Нарвик 1942. тачно на Нацинални дан Норвешке, 17. мај. Градио је пут који се и дан данас користи у Норвешкој. 1943. године уз помоћ норвежана, локалног становништава, успева да побегне за Шведску. Наставља студије у Уппсали где је добио ћерку Загу. Како би средио своје папире одлази у тадашњу Југославију 1947. где бива затворен, и добија потпуну забрану напуштања земље уз прекид било какве комуникације с Шведском. Данас г. Жарко зиви и ради у Београду као пензионисани професор Историје цивилизацоије и уметности. Наставља да пише и предаје по свету. Специјално за овај програм у Стокхолму направљен је интервју с живим сведоком Јасеновца др Жарком Видовићем који из здравствених разлога није могао да допутује у Стокхолм у којем није боравио од 1947 године.
Зага Грип – ћерка Жарка Видовића, живи и ради у Стокхолму.
Драгана Мијатовић Томашевић – Директор и суоснивач Јасеновац анд Холоцауст Мемориал Фоундатион са ИЦТЈ, добротворне организације са седиштем у Лондону, која има као један од циљева да и финансијски помогне изградњу меморијалног центра у Доњој Градини. Писац књиге „Иван Ханс Мерц, римокатолицка „црква“ и истините лази“, у којој гђа Томасевиц расветљује феномен Католичке Акције на Балкану, познат само узим елитним круговима, а о којој шира читалачка публика врло мало зна. Предавање и предстваљање књиге ће се одржати на енглеском језику.
У току вечери биће приказана Изложба Јасеновац – Доња Градина аутора Симе Брдара заједно с докуметарним филмом истог аутора; као и video запис разговора с др Жарком Видовићем аутора Јелене Миле.
Програм су помогли:
Биро Републике Српске у Шведкој, Фондација Царица Јелена, АБФ Стокхолм, Амбасада републике Србије у Краљевини Шведској, као и Српска православна црква, Црквена општина Свети Сава – Стокхолм.
* У свих 5 логора било је нешто око 1 500 људи, око 450 их је било тешко болесно и заражено, они су били изнемогли, а остали су кренули у пробој. Ови болесни су на лицу мјеста побијени јер су се ипак бунили колико им је физичко стање дозвољавало. Цифре преживелих варирају од 88 до 93.