srlaten

Скупштина спрема резолуцију о положају Срба у региону

Извор: Политика

Срби у Хрватској живе у атмосфери говора мржње, страха и несигурности. После посете Хрватској, директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Републике Србије др Славка Драшковић, констатовала је  низ горућих проблема српске заједнице, о чему је информисала чланове надлежног скупштинског одбора. Међу најважније проблеме, Драшковићева је издвојила нерешена имовинска права, питање језика и радна права Срба у Хрватској.

„У Вуковару је промењена атмосфера, повећан је осећај несигурности и страха, као и број инцидената. Све то довело је до већег исељавања Срба, посебно преко океана”, нагласила је Драшковићева на седници Одбора за дијаспору и Србе у региону, коме председава Александар Чотрић (СПО).

Срби из Хрватске затражили су да и они дају свој допринос нацрту резолуције о Србима у региону, који је у припреми, изјавила је директорка и додала да постоји разједињеност српске заједнице. „То није добро, они чак не желе да седе за истим столом. Идеја је да их својим ауторитетом окупи председник Србије и помогне да постигну минимум сагласности”, рекла је Славка Драшковић и најавила доношење инструкције за поступање представника владе у сусретима са званичницима земаља у региону.

Члан Одбора Марко Атлагић (СНС) оценио је да је ситуација са Србима у Хрватској трагична и да таква дискриминација не постоји нигде у Европи. „Запрепашћен сам што наши органи нису реаговали на читав низ провокација у последње време, као што су иступи Здравка Мамића, Руже Томашић или догађаји у Вуковару”, навео је Атлагић, подсетивши и на још нерешена питања старе девизне штедње Југобанке Сплит, где су само Хрвати наплатили своја потраживања, и проблем конвалидације радног стажа, која је такође ускраћена само Србима.

Атлагић је навео да се српске куће не обнављају, али да казне иду и до 25.000 евра ако се у њима не живи. „На делу је католичење Срба. У Книну Стевани прелазе у Стипане, како би добили посао”, упозорио је Атлагић.

Представник ДСС-а Милан Лапчевић је питао да ли ће влада реаговати на варварско кршење права нашег народа у Хрватској, а пре уласка ове земље у ЕУ. Он је упозорио да Срби чине скоро половину становништва Црне Горе, али немају право да српски буде званичан језик. Миодраг Линта, испред посланичке групе СНС-а, навео је да се Срби из Хрватске и Федерације БиХ налазе у најтежем положају, између осталог и зато што их има више од пола милиона избеглих са тих подручја. Важан део скупштинске резолуције треба да буде „анекс Г” споразума о сукцесији, који ни девет година од ступања на снагу не може да се примени, рекао је Линта и додао да Хрватска одбија да разговара о његовој примени, иако је то њена међународна обавеза.

Међу проблеме где Хрватска не показује добру вољу, Линта је сврстао и питања економског развоја и запошљавања Срба, све присутнијег говора мржње, несталих лица, ратних злочина и манипулације списковима осумњичених Срба, због чега се међу њима шири страх, али и заштиту културног идентитета и употребу српског језика и ћириличног писма. Дијана Вукомановић (СПС) оценила је да „треба да реагујемо много бучније”. „Све ово треба преточити у званичне документе и презентовати при сваком сусрету са међународним званичницима”, поручила је Дијана Вукомановић.

Check Also

Срби из Пљеваља: Ово је велики дан за нас

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон заједно с владиком …