srlaten

Потребна је свест нових генерација о припадности српском народу

Извор: Српски глас (Аустралија)

Дијаспора је наш стални амбасадор у свету и то ћемо искористити за промоцију економског потенцијала Србије. Наши људи у иностранству помоћи ће нам да представимо нашу културу и туристичке дестинације. Од расејања очекујемо помоћ у раду с новим технологијама. Због тога ћемо направити пословну мрежу дијспоре, а наше научнике који раде у свету повезиваћемо с колегама у матици. Ово је само део планова Канцеларије за дијаспору Владе Србије, које најављује њена директорка Славка Драшковић. Она за Српски Глас истиче да су помаци направљени, али да је њихов стални задатак јачање веза с нашим људима у расејању.

slavka draskovic
др Славка Драшковић

– Како је данас организована дијаспора?

– Српска дијаспора је организована широм света кроз појединачне организације, асоцијације и удружења, фолклорне и спортске клубове. Постоји тренд организовања по основу заједничких интересовања као и струковна-професионална организованост, али је овај облик организованости још недовољно заступљен.

– Шта треба да се уради како би се српска дијаспора још боље повезала и деловала?

– Потребно је јаче присуство званичних органа Србије кроз активности дипломатско-конзуларних представништава, али и институција у Србији које се баве дијаспором. Такође, потребна је и свест нових генерација дијаспоре о заједничкој припадности српском народу, и њихова спремност да слободно време посвећују и активностима ове врсте.

[blockquote_right] КАКО ТО РАДЕ ИРЦИ И МЕКСИКАНЦИ…

Како друге земље сарађују са својом дијаспором?

– Однос према дијаспори се разликује зависно од бројности емиграције али и свеукупног нивоа организације држава које стварају емигрантску радну снагу. Кина и Индија на пример имају механизме конкретне помоћи око добијања посла њихових емиграната у новим срединама. Имате Ирску која је повратком мозгова направила привредни систем познат као ирски модел. Имате Мексико који је кроз систем завичајних удружења у Америци регулисао и ставио под контролу токове новца које емигранти хиспано порекла шаљу из Америке својим породицама. Или Турску, која преко своје дијаспоре често промовише и реализује политичке и верске циљеве. [/blockquote_right]

– Шта држава Србија треба да уради у односима са дијаспором,односно шта дијаспора треба да учини како би побољшала сарадњу са Србијом?

– Србија треба буде доследна у комуникацији и раду са дијаспором, без честих промена институционалног облика деловања према дијаспори и флуктуације кадрова који се са сваком променом у Влади мењају и који су најчешће ту до неких нових функција. Крајњи циљ је поверење дијаспоре у искреност намера које долазе од званичника из Србије. С друге стране, и дијаспора мора да буде агилнија, реалнија у захтевима које поставља пред Србију. Недовољне активности дијаспоре се често безразложно правдају чекањем неких бољих времена или неслагањем са појединачним потезима државе Србије.

– Шта треба урадити како би наши грађани који раде у иностранству више улагали у Србију, а не само слали новац рођацима?

– Улагање је ствар личног опредељења наших људи из дијаспоре, али Србија као држава треба да створи препознатљив амбијент који се разликује од других држава, пре свега у окружењу, јер се сви труде да привуку стране инвеститоре. С обзиром на чињеницу да наши људи из дијаспоре долазе из, пре свега, правно уређених држава са већ стеченим навикама у том смислу, држава мора пре свега створити утисак правне сигурности потенцијалним улагачима. За инвеститоре је подједнако важно да улажу у земљу потпуне политичке стабилности, без корупције, бирократије, развијене инфраструктуре, као и постојање развојних банака. За све ово је потребно време. Охрабрује то што су многи из дијаспоре приметили да се Србија креће у том правцу и да се пословна клима мења крупним корацима,
па можемо бити оптимисти када је реч о будућим улагањима наших људи из дијаспоре.

– Каква је разлика између статуса и положаја Срба у региону и у дијаспори?

– Статус неког народа, ван матичне државе одређује свака појединачна држава. Она може тај део народа који је имигрирао, или је аутохтон, признати као националну мањину или етничку групу. А може је и игнорисати, што је такође став према том народу. Положај, с друге стране, одређује пракса и примена Закона које су земље донеле у тој области. Шта вреди Србима у Хрватској што су национална мањина, када се не примењују закони које је држава Хрватска донела, а који важе само за Хрвате или не важе за Србе.

[blockquote_right] НЕКЕ ПРОЦЕДУРЕ ТРЕБА УБРЗАТИ И ОЛАКШАТИ

Који су најчешћи проблеми наших земљака и како повратити њихово поверење?

– Већ је уобичајено да се као проблеми дијаспоре истичу корупција и спорост државних органа приликом остваривања њихових права у Србији. И тачно је да неке процедуре треба убрзати и олакшати, попут добијања држављанстава. Њихови проблеми варирају од земље до земље, негде не могу да остваре ни елементарна људска права, као у Хрватској, а негде упркос бројности не могу да добију статус националне мањине, као у Словенији и Аустрији. [/blockquote_right]

Да ли сте упознати са стањемнаше дијаспоре у Аустралији?

– Српска емиграција у Аустралији је бројна, али и веома квалитетна. Колико ми је познато наши људи у Аустралији су веома цењени у свим професијама којима се баве. Можда би могли више да се укључе у друштвено-политички живот Аустралије, али потребно је време.

– Који су планови Канцеларије у наредном периоду?

– Један од приоритета је израда базе података о нашој дијаспори. Немогуће је радити добро ако не знате чиме располажете. Имамо у плану да део стручњака из дијаспоре укључимо у процесе у Србији, јер постоје потребе за посебним стручним кадровима којих нема овде. Ти људи се налазе у дијаспори, али који су то људи, где да их тражимо? Ако се, на пример, планира изградња фабрике чипова, да ли имамо у дијаспори стручњаке из те области? Зато је потребна база података о нашим стручњацима у иностранству, да знамо где су наши научници, лекари, инжењери, ИТ стручњаци.

– Шта сте до сада урадили и шта намеравате даље, и да ли сте задовољни својим радом?

– Година рада Канцеларије резултирала је значајним помаком у међусобном унапређењу комуникације и сарадње између матице, расејања и сународника у окружењу, као и подршком јачању институција дијаспоре. Канцеларија је саставила извештај о свом раду, у којем су побројане најзначајније активности и догађаји, које можете видети на нашем сајту. Потписан је Меморандум о заједничком наступу Републике Србије и Републике Српске у односима према дијаспори,одржана је Скупштина дијаспоре и Срба у региону, као и два Јавна слушања на теме – права Срба у региону и унапређење сарадње између Србије и дијаспоре. Израђен је нацрт Акционог плана за спровођење Стратегије и послат надлежним министарствима на усаглашавање. Реализована су четири конкурса за суфинансирање пројеката за дијаспору и Србе у региону.

Check Also

Срби из Пљеваља: Ово је велики дан за нас

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон заједно с владиком …