srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Успостављање поверења између дијаспоре и матице

Извор: Међународни радио Србија

За јачање веза матице и дијаспоре од кључног је значаја изградња поверења, без кога нема даљег напретка, истакла је др Славка Драшковић, директорка Канцеларије Владе Србије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону  у разговору за Међународни радио Србија. Она се залаже да се успоставе механизми који би омогућили припадницима наше дијаспоре да заиста и искористе своје право гласа на изборима у Србији. Информисање је такође од великог значаја, а Канцеларија је успоставила нову врсту комуникације са припадницима дијаспоре, дневну и директну, рекла је Славка Драшковић у интервјуу поводом 78 година нашег радија.

slavka draskovicО неким важним питањима дијаспоре и Срба у региону разговарали сте ових дана са патријархом Иринејем. Сложили сте се, између осталог, да би српска дијаспора требало да има своје представнике у Скупштини Србије, као и да би било важно спајање ресора дијаспоре и вера у једно министарство. Ближе се и избори у Србији на које ће припадници дијаспоре изаћи у малом броју. Колико је реално остварење ових тежњи у неко догледно време?

Веома је важно да дијаспора има своје представнике у парламенту, као и да има Министарство за дијаспору које тражи. Ја бих томе додала и трећу ствар, а то је да дијаспора добије стварно право гласа, уместо само формалног, које сада има. То је изузетно важно за враћање поверења између матице и дијаспоре. А наша дијаспора стално тражи да се врати министарство, то је и захтев Скупштине дијаспоре и Срба у региону. Представник Скупштине дијаспоре предао је писани захтев о томе, у име целе дијаспоре, председнику Републике, председнику Владе и председнику Скупштине Србије, када је одржана последња седница Скупштине дијаспоре. С обзиром на то да не постоји могућност електронског гласања, или гласања путем поште, дијаспора у суштини нема ни стварно право гласа и онемогућена је да изађе на изборе у значајнијем броју. Сада се ради о потпуно нерепрезентативном броју оних који гласају у односу на укупан број наших припадника у дијаспори. Наша дијаспора има преко три милиона људи, а Срба у региону је око два милиона и сто хиљада. Србија, без Косова и Метохије, по последњем попису, има око седам милиона и сто хиљада становника, од тога око шест милиона Срба. Значи да скоро половина нашег народа живи ван Србије и њима би заиста требало да буде омогућено да гласају. На прошлим изборима 2012. године гласало је свега око 4.200 припадника српског народа ван земље. Због тога је веома важно да се дијаспора укључи у овај процес. А ово су неки од начина на који она може да се укључи, да се врати поверење и да дијаспора постане део Србије и целог друштвеног, политичког, економског живота наше земље.

Колико се од формирања Канцеларије однос матице и дијаспоре променио – има ли помака, какве су основне тенденције, проблеми? Који бисте пројекат посебно издвојили?

Има помака, али су они још увек мали. Осећам као да је то један огроман камен који ми овде треба да померимо. И ми смо га покренули са места, али уколико не наставимо даље да радимо овако великом снагом и интензитетом, све ће остати по старом. А треба још много да радимо да бисмо постигли видљиве промене. Иначе, радимо паралелно на више пројеката. У свакој области има потребе, чак и хитности да се ради, али бих издвојила наш посао на пројекту побољшања и мониторинга положаја Срба у региону. У вези са тим, формирали смо специјалну радну групу која ради мониторинг на дневном нивоу, а направили смо и информатор о приоритетним питањима Срба у региону. У информатору су издвојени кључни проблеми, као и то шта треба да ради држава Србија, а шта та држава у региону, да би се положај нашег народа у свакој од тих земаља, појединачно, побољшао. И ми на томе радимо. У информатору је за сваку земљу у региону набројано много приоритетних питања. То значи да има много изазова и проблема и морамо да их решавамо један по један.

Друго што бих издвојила јесте пројекат „Запослимо Србију“ и наш рад на повезивању локалних самоуправа са дијаспором, ради подстицања инвестиција. Верујем да ће улагања из дијаспоре бити први показатељ масовног инвестирања, а тада долазе и други инвеститори. Наша дијаспора је локално оријентисана, она улаже у свој родни крај, деведесет одсто инвестиција из дијаспоре одлази тамо. Овај пројекат такође треба да подстакне да општине у Србији ураде пројекте, да створе повољну пословну климу и постану поуздани партнери за инвестирање, тако да наша дијаспора може на најбољи начин да се укључи у економски живот Србије.

Оно што бих такође издвојила од наших активности, јесте потписивање меморандума са Републиком Српском о заједничком односу према дијаспори. У вези са тим, већ смо започели неколико пројеката две владе, који се тичу дијаспоре у Аустрији, као и прекограничне сарадње. Веома велики значај придајем активностима на очувању и јачању Скупштине дијаспоре и Срба у региону. Успели смо, наиме, да се прошле године, после дугог времена, Скупштина састане, одржи седницу, да њени делегати изаберу своје легитимне представнике и да сада ради на много конструктивнији начин. И даље, заједно са Скупштином, радимо на томе да она ојача и да се њен утицај прошири.

Важно је, такође, што је донет Акциони план за спровођење Стратегије за дијаспору и Србе у региону. Тај план је укључио све сегменте државе Србије који могу да помогну и да се укључе у решавање битних питања дијаспоре и Срба у региону. Тиме су обухваћена више од 22 учесника – сва ресорна министарства, Влада, Скупштина Србије… План предвиђа врло конкретне кораке шта ће радити сваки део државног апарата, не само Канцеларија Владе за дијаспору и Србе у региону, него и, рецимо, министарства спољних послова, унутрашњих послова, културе, просвете, одбране, и други органи и институције.

Шта је, по Вама, кључно за успостављање бољих веза матице и дијаспоре?

Кључно је успостављање поверења. Без тога не можемо да напредујемо. Зато што је српска дијаспора врло специфична, управо због једног дугог периода који је имала у време бивше Југославије, када је важила за такозвану непријатељску емиграцију, а онда и током 90-их, уместо да се однос матице према дијаспори побољша, у неколико наврата изневерена су очекивања и дијаспора се осетила превареном разним зајмовима и обећањима. Поверење никада није успостављено како треба, и ми сада најпре морамо да га вратимо, а то се ради управо кроз озбиљан дуготрајни и заједнички рад на пројектима и укључивању дијаспоре у различите токове у матици – и друштвене, и економске, и политичке.

Колико је важно информисање наших људи у дијаспори и региону, како видите улогу медија, и нашег радија, на том плану?

Информисање је веома важно, то је једно од кључних питања. Уствари, информисаност је основ свега што хоћете да радите. Прво морате да добијете информацију, да знате шта се дешава, да имате исправне податке, да сте добро обавештени да бисте уопште могли да донесете одлуке и да поступате адекватно, у било ком послу, у било ком односу. Сваки однос и зависи од редовности и сталног међусобног информисања. Ми смо у Канцеларији то подигли на један виши ниво и интензивирали. Успоставили смо сасвим нову врсту комуникације са дијаспором, она је на дневном нивоу и врло директна. Користимо различите нове методе и нове технологије. Имамо билтен који редовно издајемо. Имамо и канцеларију за брзе одговоре која је такође у дневном контакту са нашим људима из дијаспоре. Преко те канцеларије добијамо и молбе које се тичу других ресора Владе, тако можемо нашим људима из расејања да изађемо у сусрет и одговоримо им и на та питања.

Check Also

Међународна уметничка колонија „Ластва-Требиње“

У туристичком комплексу „Град сунца“ код Требиња је у протеклих неколико дана организована је међународна …