srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Славка Драшковић – Срби у Аустрији заслужују статус националне мањине

Славка Драшковић – Срби у Аустрији заслужују статус националне мањине

извор: Курир

Директорка владине Канцеларије за дијаспору, др Славка Драшковић, изјавила је да Србије жели да помогне нашој заједници у Аустрији да ојача своје институције, да наши људи буду више представљени и заступљени у земљи у којој живе и да се боље организују.

славка драшковић

Србија жели да помогне српској заједници у Аустрији да ојача своје институције, да наши људи буду више представљени и заступљени у земљи у којој живе и да се боље организују. Нису јединствени, нису политички присутни, каже за Курир Славка Драшковић, директорка Владине Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, која данас борави у посети српским организацијама у Аустрији. О важности овог сусрета говори и чињеница да у посету долазе и саветници председника Србије Томислава Николића за спољну политику и културу Марко Ђурић и Радослав Павловић.

Зашто је Аустрија толико важна?

– Аустрија је веома важна из више разлога, али пре свега зато што тамо живи једна од наших највећих заједница у свету. Беч је и у односу на Чикаго највећи „српски град“ ако узмемо проценат Срба на укупан број становника. Званично има 180.000, али сигурно 200.000-250.000 хиљада Срба.

Без обзира на велику бројност, Срби се још нису изборили за нека основна права попут матерњег језика у школама, деца похађају наставу на БХС?

– Нажалост, то је тачно. То сам питање поставила у разговору са аустријским званичницима и они тада нису видели неопходност да се српски језик уведе у школе, тако да на томе треба да радимо, упорно. Почетком ове године у Бечу су представљене студије о томе да деца боље уче немачки ако добро савладају свој матерњи језик, те да су тада и боље интегрисани, док БХС само збуњује децу и веома отежава учење.

Да ли Срби могу да се изборе да постану национална мањина у Аустрији? Шта матица предузима у вези с тим?

– Наш циљ и јесте да добијемо статус националне мањине, статус аутохтоног народа. Критеријуми за то су веома специфични. Неопходно је доказати да су Срби у последњих 100 година у континуитету били присутни у овој земљи, и то концентрисани на неким локацијама. Разговарала сам с државним секретаром у МУП Аустрије задуженим за интеграцију Себастијаном Курцом и он ми је рекао да нема основа за то. Нисам била разочарана, била сам задовољна што сам тада отворила то питање, а потом смо окупили стручњаке из свих релевантних области да прикупимо историјску грађу и доказе и направимо студију о Србима у Аустрији. Покушаћемо њоме да лобирамо за добијање статуса националне мањине и неће бити лако.

Срели сте се с министарком Града Беча за интеграције Сандром Фраунбергер, шта она, али и уопште Аустријанци мисле о нашој заједници у Аустрији?

– Они сматрају да су Срби интегрисани, али заједно смо закључили да их нема у политичком животу и представничким телима, почев од локалног нивоа па до савезног. Срба једноставно нема.

Али за то су и Срби у Аустрији добрим делом криви?

– Приликом моје претходне посете планиран је састанак са Сандром Фраунбергер. Тада су ме позвали представници удружења у Аустрији и замолили да и они пођу са мном. Био је то билатерални састанак, али желела сам да им изађем у сусрет и помогнем да и они ојачају те контакте. Представници, међутим, нису могли да се сложе око заједничког присуства, па су неки од њих отказали свој долазак у последњем моменту. То доста говори о начину функционисања наше заједнице тамо.

Шта ћете им сада конкретно рећи?

– Прво, морам рећи да очекујем да сви дођу на састанак. Пренећу им поруку да је слога потребна, али разговараћемо и о конкретним пројектима, пре свега студији о Србима у Аустрији, коју смо малопре споменули и у чију израду су укључени и млади студенти из СКД „Просвјета“. Једна од главних порука биће да треба да се умреже, да се сами између себе још више интегришу, јер ћемо преко нашег конкурса суфинансирати пројекте који се тичу јачања наших удружења тамо, као и пројекте очувања српске традиције и културе.
Владина канцеларија је с министарствима културе и просвете организовала округли сто и договорили смо се да направимо платформу заједничког културног наступа у дијаспори, а не да свако по свом нахођењу и на основу неких својих интереса прави аранжмане.

Српској заједници у Аустрији је очигледно потребна модернизација?

– Да, требало би да се, рецимо, угледамо на Турке. Да идемо у правцу формирања националног савета Срба, тела које би окупило све утицајне Србе у Аустрији – не само политичаре већ и привреднике, економисте, уметнике, јавне личности, али и успешне студенте, перспективне младе људе. За почетак, треба направити базу свих наших људи у Аустрији и то се сада ради на терену.

Млади, интегрисани Срби као да избегавају клубове?
– Наш циљ и јесте да се млади и школовани више укључе у рад наших удружења и организација и руковођење њима. Зато ће и на овом конкурсу предност имати пројекти и удружења који укључују ту циљну групу у свој рад и окупљају што већи број наших грађана у дијаспори.

Какав је привредни потенцијал дијаспоре у Аустрији?
– Немамо још тачне податке о дознакама по земљама, али Немачка и Аустрија воде, по неким незваничним подацима. Дијаспора у Аустрији је локално оријентисана када су улагања у питању и ту је реч о малом и средњем бизнису, што је веома добро. Постоји идеја да између Пожаревца и Беча направимо стални економски канал, да град гастарбајтерима понуди могућност улагања на локалу, и зато ће се у Пожаревцу опет отворити Канцеларија за дијаспору. Веза између Крушевца, односно Бруса и Москве која је у том контексту успостављена може да буде пример.

Check Also

Сарадња Генералног конзулата у Диселдорфу и Удружења српских лекара и стоматолога

Скупштина Удружења српских лекара и стоматолога у Немачкој одржана је 14. септембра у просторијама Генералног …