srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Славка Драшковић: Стање у Хрватској је алармантно

Славка Драшковић: Стање у Хрватској је алармантно

Извор: novossti.com

Последњу сте годину често у Хрватској, где контактирате с представницима државе, али и Срба: какви су вам утисци и шта мислите о положају српске заједнице?

Стекла сам утисак да се стање погоршава. Када сам пре годину дана дошла на ову позицију, била сам изненађена колико је тежак положај Срба у региону, посебно у Хрватској, као и тиме да постоји низ питања која се не решавају. Имала сам више разговора са хрватским званичницима, одржано је и више састанака хрватских и српских власти на највишем нивоу но, нажалост, нисмо ближе решавању нити једног нерешеног питања. Напротив, десила се ескалација проблема око двојезичности, односно српског језика и писма. Испада да са неким правима за која су Срби у Хрватској веровали да су их изборили и да су гарантована, то није случај, тако да је мој основни утисак да није лако бити Србин у Хрватској – изјавила је др Славка Драшковић, директорка Канцеларије Владе Србије за дијаспору и Србе у региону у интервјуу за недељник Новости, који издаје Српско народно веће Хрватске.

Директорка Канцеларије за дијаспору др Славка Драшковић

Важност економске одрживости

У којој мјери и на који начин Србија као матица може помоћи Србима у Хрватској?

Како ја водим ресор Владе који се бави дијаспором и Србима у региону, настојимо да помогнемо на различите начине. Влада помаже тако да питања и проблеме Срба у Хрватској ставља на дневни ред у разговорима са хрватским званичницима у билатералним комисијама, али и на највишем нивоу. Како знамо да је економска одрживост веома важна, помажемо пројекте који се тичу економије на повратничким подручјима. Тако смо у прошлом конкурсу Канцеларије за финансирање пројеката помогли садњу бадема на неким земљиштима у власништву Срба у Хрватској, а и даље намеравамо да учествујемо у таквим пројектима, па ћемо на следећем конкурсу више да промовишемо економске пројекте. Такође, припремамо информацију за Србе у Хрватској и у другим земљама региона о могућностима прекограничне сарадње те како да се укључе и вуку средства из ЕУ-фондова. И сама Канцеларија ће узети учешћа у тим пројектима како би помогла прекограничну сарадњу и организације у пограничном делу Србије и Хрватске. Наравно да у културној и просветној сарадњи радимо шта можемо, од слања уџбеника и подршке штампању књига до одржавања културног наслеђа. Настојимо да подржимо сваки пројекат и активност који ће помоћи да се Срби у Хрватској окупљају и одрже.

Хоће ли и питање избеглих Срба, њихов повратак и интеграција, али и остваривање права, од обнове и стамбеног збрињавања до пензија и конвалидације стажа, бити један од приоритета политике Србије у односима с Хрватском?

То је једно од настојања у мом мандату на челу Канцеларије. Од Владе и председника Томислава Николића (који председа Саветом за Србе у региону, у коме су и чланови Владе, укључујући премијера и ресорне министре) имам подршку да питања Срба у региону, односно у свакој појединој земљи, буду приоритети у решавању односа и сукцесије. Нећемо да дозволимо да се та питања испусте и мој рад се састоји од тога да се на дневном нивоу прати ситуација у региону, у шта су – формирањем тела за мониторинг и реаговање, чије ће седиште да буде у Канцеларији – укључени представници министарстава, председника државе и Народне скупштине. То смо иницијално направили због стања у Хрватској, које је алармантно, али је неопходно и стално пратити цео регион. У Канцеларији на томе ради неколико људи, а добили смо представнике Генералног секретаријата председника, Министарства спољних послова и Министарства правде.

Људи не треба да се плаше

Многи се Срби плаше да ће њихови проблеми бити стављени под тепих у име побољшања односа двеју земаља?

Људи не треба да се плаше, напротив. Мојим доласком почело је јавно и гласно, и у Србији и у међународној заједници и у земљама у које долазимо, да се износи да је питање Срба у региону, а посебно у Хрватској, веома тешко, па и критично, и да ту мора нешто да се уради. То питање стављам у први план, но морам да кажем да то није лако, с обзиром на то да решавамо и питање Косова, и европских интеграција, и економску ситуацију у Србији.

Сматрате ли да би за Србе у Хрватској било позитивно да се крене у процесуирање злочина почињених у “Олуји” и након ње?

Наравно да треба осудити све који су починили злочине, на било којој страни. Треба да се ради више на процесуирању злочина у “Олуји”, али не видим да се ту нешто помера.

Како оцењујете недавно одржану конференцију новинара и медија дијаспоре у организацији Удружења новинара Србије и Владине Канцеларије за дијаспору?

Са више смо страна добили оцене да је конференција била јако добра. Важно је да је усвојен нови начин комуникацији са новинарском заједницом и дијаспором; први смо пут, осим разговора, имали и обуку и усмеравање у делу који се односи на онлајн новинарство и савремене трендове. Данас на једнога корисника писаних медија долази десет корисника електронских медија, што је тренд који смо препознали. Имали смо два тематска дела која су повезана са медијима и врло важна за Србију, дијаспору и Србе у региону, а то су имиџ Србије и Срба и како медији могу да учествују у његовом стварању. Делом се говорило и о обележавању предстојеће стогодишњице Првог светског рата и времена када је Србија била једна од најцењенијих земаља. Сада се суочава са потребом да свој имиџ реконструише, да га осветли и истакне са својим ратним партнерима, те тако одоли онима који покушавају да изврше ревизију и прикажу Гаврила Принципа као терористу, а Србију као изазивача рата.

Очекивала сам одлучнију реакцију хрватских власти

Како оцењујете догађаје око ћириличних плоча у Вуковару и колико они могу негативно утицати не само на положај овдашњих Срба, него и на односе Хрватске и Србије?

Ти догађаји засигурно негативно утичу на положај Срба у Хрватској и не шаљу добру поруку ни Србији ни међународној заједници, поготово зато што су то основна права која морају да се поштују. Очекивала сам, посебно након разговора који се стално воде између две земље, да ће Хрватска реаговати одлучније. Имамо изјаве председника Иве Јосиповића и врха власти да Уставни закон о правима националних мањина треба да се поштује, али те изјаве не спречавају даљња дешавања. Тренд се не смирује и поред уверавања да не могу просто да се отимају права једној заједници. Видимо да постоје и идеје да се иде на референдум о ћирилици. Изгледа да се ситуација не смирује, него ескалира.

Check Also

Обележавање 10 година рада Српске школе ,,Свети Сава“ у Јоханесбургу

U subotu 30. novembra 2019. godine, u sali hrama Sv. apostola Tome u Johanesburgu, Srpska …