srlaten

Срби обесправљени, Србија да реагује

Срби у региону не остварују основна људска права и права загарантована међународним стандардима, речено је на jавном слушању Политичка и друга права Срба у региону, одржаном у Скупштини Србије.

[blockquote_left]Славка Драшковић: Потребна платформа

Директорка Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Славка Драшковић је истакла да се проблеми Срба у окружењу морају хитно решавати. Она је предложила да се донесу следећи закључци и препоруке:
– Да се држава Србија овим питањима бави као питањима од кључног и приоритетног значаја.
– Да се подржи сазивање хитног састанка Савета за Србе у региону, који сам већ предложила председнику Републике. Овим Саветом председава председник државе, а чланови су и премијер и ресорни министри министарства према Закону о дијаспори и Србима у региону.
– Да Влада Републике Србије, односно њена Канцеларија за дијаспору и Србе у региону спреми за Скупштину Србије документ – Платформу, која ће се односити на политику државе Србије према Србима у региону и који ће Скупштина разматрати и верификовати. Ова Платформа би била унета на одговарајући начин у Закон о дијаспори и Србима у региону на чијим се изменама и допунама ради, и у Акциони план Стратегије према Србима у региону на којима je Канцеларија такође започела рад заједно с одговарајућим министарствима.[/blockquote_left]

На слушању, којем су присуствовали представници Срба из земаља у окружењу и председник Републике Српске Милорад Додик, чуло се и да се права националних мањина у Србији остварују у већем обиму него права Срба у региону и да су у најугроженијем положају Срби у Хрватској.

Саветник председника Марко Ђурић рекао је да питање положаја Срба у региону треба да буде национално и државно питање и да институције Србије буду стожер за све њих.

„Србија ће однос према државама у региону мерити и према томе како се оне односе према Србима који живе у региону. Срби су аутохтон и државотворан народ у свим земљама насталим из бивше СФРЈ и велика одговорност лежи на политичким руководствима тих држава. У комуникацији са њима ми ћемо увек као пририотет истицати бригу за положај Срба и очекујемо да у наредном периоду видимо конкретне резултате. Однос према тим државама итекако ћемо мерити и према томе како се односе према Србима који живе у региону“, рекао је Ђурић.

Најтеже у Хрватској

Потпредседник Скупштине Србије Ненад Поповић указао је да брига за Србе у региону није само уставно питање, већ и економско, а пре свега морално питање.

„Срби у региону не остварују права загарантована међународним конвенцијама, нити основна људска права, а најтежа ситуација је у Хрватској, где, на пример, 50.000 Срба нема право на зарађене пензије, а од 130.000 повратника половина се вратила у Србију“, рекао је Поповић.

Он је нагласио да Србија има обавезу, али и право да штити права Срба у региону и да је мањинама које живе у Србији обезбедила сва права, тако да исто очекује и од суседа.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић такође је указао на ситуацију у којој се у Србији поштују сва права националних мањина, а да такав случај није у потпуности исти када се ради о Србима у региону.

„Суштина је да државе у региону воде политику којом ће Срби остварити загарантована права, да она не буду само мртво слово на папиру.У основном школству у Србији има осам мањинских језика, у средњем их је пет. Имамо и националне савете националних мањина чије је мишљење веома важно у свим областима, а посебно у образовању“, указао је министар.

[blockquote_left]Додик: Мир и јака Србија приоритети

Председник Републике Српске Милорад Додик је истакао да је дошло време да Срби без оклевања и устручавања јасно говоре о националним интересима и предложио да се направи бела књига о стању српске нације.
Према његовом мишљењу, кључни српски национални интерес је мир, али „ништа мањи приоритет је јака Србија, јер само таква може бити гарант права српске мањине у региону“.
Он је нагласио и да се у БиХ Србима намеће непостојећи „босански“ језик.
„Чак и у Београду чујем понекад у медијима спомињу „босански језик“, а ја вам кажем да у Босни нема консензуса о том језику. Ми њима не тражимо да говоре српским па не треба ни нама да намећу да говоримо „босанским“. Стварање овог језика води укидању Српске. Ако не урадимо нешто одмах, доћи ћемо веома брзо у позицију да нећемо моћи више ништа“, каже Додик.[/blockquote_left]Председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић указао је да Срби чине 30 одсто укупног становништва у земљама у региону, односно да их у осам земаља има око два милиона.

Председник Напредног клуба Чедомир Антић је рекао да је српска нација једна и недељива, у колико год да држава наши сународници живе.

“Политика према Србима у региону је вођена исто као и политика у осталим сегментима живота. Однос према Србима у региону треба да буде један од стубова спољне политике и лоша је пракса да се политичке странке на власти према Србима у региону односе онако колико су их ти Срби подржавали у предизборној кампањи“, подвукао је Антић.

Словенија не да статус за Србе

Драго Војводић, потпредседник Савеза српских друштава у Словенији указао је да је много нерешених проблема за Србе у Словенији а да би их статус националне мањине практично све решио.

„Добили бисмо једно посланичко место, финансирање из буџета, простор за организовање, школе. Жалим што овај статус за Србе у Словенији није тражен онда када су Словенци добили статус мањине у Србији и надам се да ће владајуће структуре у Србији овај проблем решити на државном нивоу“, рекао је он.

Иван Стоилковић, председник Демократске партије Срба у Македонији и посланик у тамошњем парламенту каже да су уставне промене 2001. год. учиниле Србе конститутивним народом у Македонији.

„Наша снага зависи од специфицне тежине Србије у институцуоналном и сваком другом смислу. Треба увести системску подршку српских организација, а не да свака нова гарнитура у Београду селектује своје људе међу Србима у Македонији“, истакао је Стоилковић.

Говорећи о теми држављанства Србије, Стоилковић је предложио да се уведе потврда о лојалности. Додао је да је помоћ из Београда неопходна у домену медија, а посебно су потребни културни, образовни и верски садржаји у циљу очувања српског идентитета.

Горан Даниловић, заменик председника Нове српске демократије из Црне Горе, каже да „у малој Црној Гори, уз све страхове, има тридесет одсто Срба“.

„Без страха, било би нас и знатно више, а од Србије нам не треба помоћ у очувању културе и језика, за то ћемо се сами борити, већ нам је потребан економски стуб“, каже Даниловић.

Посланик у румунском парламенту Славомир Гвозденовић је поводом све гласнијих захтева Срба из региона да се олакша процедура добијања држављанства рекао – „ми немамо ништа сем имена, вере и језика да докажемо српско порекло“, алудирајући на документацију која је потребна да се достави у процедури добијања држављанства Србије.

Јавно слушање на тему политичких и других права Срба у региону организовано је у сарадњи Скупштине Србије, УНДП и владине Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

Check Also

Гујон са студентима на прослави Дана српског јединства, слободе и националне заставе у Студентском граду

Од раног јутра студенти из Београда обележили су Дан српског јединства, слободе и националне заставе. …