srlaten

Срби у Румунији чувају национални идентитет

извор: Политика

Наш народ живи у седамдесетак румунских насеља, а о очувању њиховог националног и културног идентитета највише брине Савез Срба Румуније, каже председник ове асоцијације Огњан Крстић.

Фото: Ђ. Ђукић
Фото: Ђ. Ђукић

Савез Срба у Румунији је кровна организација српске националне мањине у овој, нама суседној држави. Реч је о невладиној организацији са седиштем у Темишвару, основаној 1989. године, после револуције у Румунији, у којој се тврди да је њеним оснивањем дошло до осетног побољшања положаја наших сународника. Под окриљем ССР-а издају се новине часописи, штампају књиге, организује културни живот.

Према попису становништва из 2011. године, у Румунији живи 18.485 припадника српског народа. Доказано је да су Срби на данашњим просторима Румуније живели и пре 1400. године. Почетком прошлог века овде их је било близу 50.000, а њихов број се стално смањивао. Срби су највише нестајали током ратова, а под најтежим околностима после Другог светског рата, у ери стаљинизма. Без обзира на све историјске околности, Срби из Румуније су дали велики допринос нашој укупној култури и образовању. Довољно је да се помене само Доситеј Обрадовић.

– Наш народ још живи у седамдесетак румунских насеља, а о очувању њиховог националног и културног идентитета највише брине управо Савез Срба Румуније – каже председник ове асоцијације Огњан Крстић. Он оцењује да, за разлику од ранијег периода, постоје добри услови да се наша деца овде школују и на матерњем језику и да негују нашу културу и духовност. Међутим, да би афирмација српског језика међу ученицима била већа, он очекује и ангажман из матице. Према његовим речима, требало би да се изнађе правни оквир да се српски студенти из Румуније уписују на факултете у Србији без претходног полагања пријемних испита, као што је случај са румунском мањином која долази да студира у Румунији, или да се барем обезбеди да српски студенти у матици не плаћају студије, односно бесплатни паралелни уџбеници за српски језик за све ученике, десетак стипендија за најбоље ученике и да се сваке године организују курсеви за наставнике, да се благовремено обезбеди, тамо где је потребно, на основу одговарајућег међудржавног акта, потребан број дефицитарних просветних радника из Србије за рад у српском школству у Румунији, до нивоа универзитета.

Носиоци културних активности Срба у Румунији јесу и 24 културно-уметничка друштва. Савез Срба у Румунији организује годишње више од 100 културних манифестација, укључујући и централну Светосавску прославу у Темишвару. Ту су и Дани српске културе у појединим градовима и регијама, духовне академије, симпозијуми, научни скупови, сусрети писаца, дечји пријатељски сусрети, фестивали фолклора, народни сабори о Видовдану и Преображењу, а ту су и друге духовне манифестације које се организују у сарадњи са СПЦ.

– Значајно место у културном животу Срба у Румунији има Издавачка кућа Савеза Срба у Румунији, основана 1994. године, која је до сада објавила више од 350 наслова – од научних радова и монографија до белетристике, од којих су многи капитална, изузетно вредна дела, а реч је о 16–17 српских књига годишње. У Темишвару су млади интелектуалци основали и књижевни круг „Димитрије Тирол”, назван по темишварском књижевнику и публицисти, оснивачу првог читалишта темишварског  и првог београдског читалишта, прве библиотеке града Београда – подсећа Огњан Крстић.

Савез Срба у Румунији издаје  недељни лист „Наша реч”, шестомесечник „Књижевни живот” и часопис „Темишварски весник”, који штампа сваког другог месеца. Двојезични тромесечник, српско-румунски међународни часопис „Огледало – Oglinda”, издаје Културно-просветна заједница општине Сечањ у Србији у сарадњи са ССР-ом, Темишварским удружењем Савеза писаца Румуније и Друштвом за румунски језик Војводине.

Држављани Србије досељени у Румунију после 1989. године основали су удружење Српско-румунски центар, са седиштем у Темишвару. Активност му је усмерена, пре свега, на економску сарадњу Румуније и Србије, имајући у виду да су чланови махом привредници из Србије или њихови румунски партнери и пријатељи.

Огњан Крстић нема много замерки на однос румунске државе, која годишње за рад Савеза Срба у Румунији усмери 600.000 евра. – То нам омогућава да одржавамо своје институције и годишње организујемо више од стотину разних манифестација – каже Крстић, наглашавајући да је држава Румунија купила зграду ССР у коју су уселили 2011, а сада се поред ње гради велика сала за културне манифестације.

Ђуро Ђукић

Check Also

Срби из Пљеваља: Ово је велики дан за нас

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон заједно с владиком …