srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Србија слави Пупина

Србија слави Пупина

Навршaва се 160 година од рођења Михајла Пупина, иноватора, научника и великог српског патриоте. „Србин који је повезао свет – Михајло Идворски Пупин“ назив је свечаности која је одржана 30. септембра у Ректорату Београдског универзитета.

Pozivnica

Свечаности су присуствовали Његова Светост Српски Патријарх господин Иринеј, саветница председника Републике Јасмина Митровић Марић, председница Скупштине Маја Гојковић, министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић, ректор Универзитета Владимир Бумбаширевић и многе друге личности из света науке, образовања и политике.

Поглавар Српске православне цркве, патријарх Иринеј оценио је да је Пупин својим радом и проналасцима задужио човечанство, а годишњица његовог рођење права је прилика да се присетимо његовог дела.

„Био је свестран. За њега је Бог био највећа реалност и стварна снага“, рекао је Патријарх Иринеј.
Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић истакао је да без Пупинових проналазака свет не би изгледао исто.
„Он је доживео Амерички сан, и није морао, али је желео да помогне својој отаџбини задужбинама и донацијама. Био је веома везан за Србију“, казао је Бумбаширевић.

Он је истакао да је Пупин више од 40 година био предавач на Универзитету Колумбија, а неки од његових студената су и добитници Нобелове награде.

Покровитељ манифестације је председник Републике Томислав Николић, у његово име скупу се обратила саветница председника Јасмина Митровић Марић.

Она је истакла да је Пупин увек поносно истицао своје српско порекло и поред свог научног рада значајно радио на угледу Србије у свету.

На њега треба да будемо поносни и томе учимо своје генерације – казала је Митровић-Марић.

У холу Ректората отворена је и изложба која ће трајати до 7. октобра, а моћи ће да се види око 200 фотографија и других докумената и писама Михајла Пупина.

Извршни председник Организационог одбора прославе Александар Влајковић  најавио је да ће прослава у Пупиновом родном Идвору, код Зрењанина, бити уприличена на сам Пупинов рођендан, 9. октобра, док ће прослава у Америци бити организована 12. октобра, где је Пупин провео већи део живота и остварио научну и универзитетску каријеру.

Михајло Пупин

Пупин је током Првог светског рата био међу најактивнијим Србима организаторима добровољаца за Солунски фронт из Америке.

У завршним борбама на Солунском фронту се борило више од 4.000 добровољаца нашег порекла из САД.

Пупин је такође био један од оснивача, и дугогодишњи председник, Српског народног савеза у Америци. Личном имовином гарантовао је финансијске аранжмане за Краљевину Србију чак и за куповину оружја за Српску војску и добровољце у Првом светском рату.

На Лондонској мировној конференцији, маја 1913, после Балканских ратова, помагао је српску делегацију, а директно је учествовао на Мировној конференцији у Паризу 1919. године, бранећи интересе Србије и нове заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је најзад укључила и његов родни Идвор, односно знатан део Баната.

Између осталог и Пупиновом заслугом, Србија односно тада Краљевина СХС, је постигла повољније разграничење после Првог светског рата. Посебно је у том смислу био проблематичан Пупинов Банат за који је упркос саставу становништва, било планирано, одлуком великих сила, битно неповољније решење граница.

Основао је и неколико добротворних фондова, први 1914. године, који је назван именом Пијаде-Алексић-Пупин, а награђивани су најбољи ученици познаваоци књижевности, народне поезије, гусларства, као и српске историје.

Други фонд, под именом Пупин, основао је 1926, за помоћ црквено-школској општини у родном Идвору, као и Српском привредном друштву Привредник које се у то време из Загреба преселило у Београд. Из тог фонда додељивана је и помоћ ђацима са подручја данашње Војводине за школовање и издржавање током школовања.

Био је и међу оснивачима задужбине при Народно-историјско-уметничком музеју у Београду из којег су купована српска уметничка дела за музеј и објављиване публикације о српским старинама.

Пупин је рођен, највероватније, 9. октобра (по новом) 1854. у Идвору, у Банат, у сељачкој породици у којој је било десеторо деце.

Након завршене основне школе у оближњем Перлезу и похађања панчевачке реалне гимназије, 1872. је отишао на школовање у Праг.

После само две године емигрирао је у САД, где је годинама радио као физички радник и похађао вечерњу школу.

Пријемни испит на Колумбија колеџу у Њујорку положио је 1879. године, где је због показаног знања ослобођен школарине, а издржавао се радећи физичке послове и додатним часовима које је држао ђацима.

Школовање је наставио у Кембриџу, у Британији, а у Берлину је докторирао физичку хемију 1889. године. Од тада па до 1929. био је наставник физичке математике на Колумбија универзитету у Њујорку, а током научне каријере патентирао је више десетина проналазака.

За аутобиографско дело Са пашњака до научењака објављено 1923, добио је Пулицерову награду.

Пупин је био члан више научних асоцијација широм света – Француске академије наука, Српске краљевске академије, председник Њујоршке академије наука.

Био је почасни доктор чак 18 универзитета широм света.

Умро је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлаун у Бронксу, САД.

 

Check Also

Дани преображења Срба у Румунији

„Дани преображења Срба у Румунији“ у Темишвару, Старој Молдови и манастиру Базјаш у периоду ове …