srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Србин икона америчке науке

Извор: Вечерње Новости

Жеља да спозна свет, не какав јесте, већ какав би могао да буде, водила је професора Драгослава Шиљка у истраживањима која су га учинила „иконом“ за све који покушавају да схвате, контролишу и предвиде велике децентрализоване системе који све више управљају модерним животом, од система електричне енергије, преко комуникационих мрежа до роботике. Доктор електротехнике, који је као доцент са Београдског универзитета отишао на позив калифорнијског Санта Клара универзитета 1964. године да предаје и ради на истраживању теорије управљања васионским летилицама, управо је заокружио пола века каријере. Крунисан је Белмановом наградом Америчког конзилијума за аутоматско управљање, највишим признањем у САД за научни рад на пољу аутоматског управљања, као и титулом „професор емеритус“ на Санта Клара Универзитету.

професор Драгослав Шиљак

НАЈВЕЋЕ ПРОФЕСИОНАЛНО ДОСТИГНУЋЕ: Мислим да је то математички појам везне стабилности сложених система. Простим речима, сложени систем је везно стабилан, ако остаје стабилан иако се његови делови одвајају један од другог и опет спајају, током његовог кретања. После више од 50 година истраживања дошли смо природно до великог броја закључака, од којих су многи математичке и техничке природе, па их је тешко једноставно описати. Зато ћу као илустрацију укратко описати један од њих – да ли и под којим условима сложеност система поправља (квари) његову поузданост? Ово је још отворен проблем, али рецепт за грађење (синтезу) сложених система је да се посебно стабилизују сви његови подсистеми и да се међусобни утицаји подсистема стриктно ограниче. Овај рецепт има различите примене као што су вишероботски системи, одрживост човекове еколошке средине и стабилизација електричних мрежа. 

[blockquote_right]Ватерполо, са истим жаром

Да ли, као некадашњи репрезентативац, и данас пратите ватерполо у Србији и какво је ваше мишљење о наследницима? – Прошле године је било 60 година од Олимпијаде у Хелсинкију на којој сам учествовао на почетку каријере. Од тог тима, који је имао 13 учесника (11 играча, тренер и вођа пута), само смо живи голман Здравко Ћиро Ковачић и ја. Десет година после олимпијаде сам одиграо последње утакмице за Партизан у Загребу, где смо освојили Куп шампиона. То је било дивно доба моје младости. Сад кад гледам српски тим, одушевљен сам нивоом, стратегијом и вештином игре. Тешко је поредити различите спортске генерације, али ипак постоји мера по којој је то могуће, а то је жар играча док играју утакмицу, као и колико помажу један другом у игри. Са уживањем гледам како се српски ватерполисти боре пуним срцем за свој тим, исто као што смо се и ми борили у наше време. [/blockquote_right] АМЕРИКА У БУДУЋНОСТИ: Дански физичар Нилс Бор је рекао: „Предвиђања су тешка, нарочито кад се тичу будућности“. Са уског становишта човека који ради у образовању, забринут сам због релативно малог буџета који САД одвајају за образовање и научно истраживање. Национална академија наука САД је објавила 2010. детаљан извештај под називом „Спрема се олуја“ у коме се анализира стање САД у свету као и знаци који указују у коме правцу и како се то стање креће. Ту се наводи да су наука и техника главни покретачи економије, и да те две области остварују 96 одсто послова за осталу радну снагу САД. Међутим, државни фондови за истраживање и развој су опали за 60 одсто у периоду од 40 година. Светски економски форум ставља САД на 48. место у свету по квалитету образовања у науци и математици. Преко две трећине инжењера, који су добили докторате у САД, нису амерички грађани. У 2009. години 51 одсто од свих одобрених патената у САД су били својина страних компанија. Аутори извештаја академије наука закључују да Сједињене Државе морају да начине корените промене у односу према образовању и науци да би одржале свој положај у свету. Могућности да се изврше предложене промене су се много смањиле са повећањем државног дуга са осам на 13 билиона долара у периоду од 2005. до 2010. године. То је дуг који наша генерација у САД оставља нашој деци у наслеђе.

СРБИЈА У НЕИЗВЕСНОСТИ: Мада сам у сталном окружењу наших људи, или у Цркви Светог Арханђела Михаила, у близини наше куће у Саратоги, или током годишњих посета Београду, имам врло ограничене погледе на Србију из простог разлога што не живим у њој. Ипак ћу да поменем проблем који разапиње Србију – улазак у ЕУ. За Србију је тешко да приђе ЕУ, где постоје утицајни кругови и организације које су учиниле доста зла Србији, и још их чине, тврдећи да су она нужна, па према томе и оправдана. Међутим, Србија мора да трезвено, и са што мање емоција, приступи преговорима са ЕУ, и да у тим мукотрпним разговорима, непрекидно мери предности и мане које би тај улазак имао за српску младост и будућа поколења.

СРПСКА ДИЈАСПОРА: Овде сам имао прилику да присуствујем малом броју промоција предлога за учешће дијаспоре у бизнису у Србији. Колико сам могао да видим, ти подухвати су пропадали због великих очекивања на обе стране, а слабих резултата. Бољи прилаз сарадње је био преко добротворних прилога. Срби у дијаспори су слали прилоге преко добротворних организација, световних и црквених. Мислим да та давања могу да се повећају бољим информисањем и бољом организацијом на оба континента.

ИДЕЈЕ ЗА САНУ: Нисам упућен у рад САНУ, јер нисам дуго примао извештаје Академије. Ипак ћу да дам два предлога, ризикујући да промашим, због недостатка информације. Прво, САНУ би могла да направи извештај о стању образовања, науке и технике у Србији. С обзиром на изванредно знање својих чланова, САНУ би, уз минималну помоћ државе, могла да напише и објави завршни извештај који би био вишеструко користан институцијама, као и политичарима, који би га користили при доношењу одлука. Друго, САНУ би могла да формира своју мрежу донатора који би помагали у САНУ специфичне научне пројекте, или улагали у општи фонд за науку.

Check Also

Дан српског јединства, слободе и националне заставе

Србија и Република Српска  први пут обележавају заједнички празник – Дан српског јединства, слободе и …