srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Србин, менаџер године у Немачкој

Извор: НИН

Личи на виц – састали се Србин, председник америчке компаније и најбољи менаџер у Немачкој за 2012, али то није шала, већ реалност. Све то заједно је Бранислав Кнежевић, председник Мекдоналдса за западну Европу, под чијом „диригентском палицом” само у Немачкој директно ради 65.000, а у „Западној дивизији“ 120.000 запослених. Кнежевић је тек други странац коме је за 30 година припала престижна награда „Хоризонт“, чиме је постао члан „друштва“, у које су пре њега ушли топ-менаџери Хенкела, Фолксвагена, Пуме, Бајерна, Аудија, Адидаса… А каријеру је, како сам признаје, почео скромно, у првом Мекдоналдс ресторану у источној Европи, на Славији у Београду.

Фото: е-капија

Шта се мора урадити да би се постао најбољи менаџер у најјачој европској економији?

Морате имати визију и јасну стратегију развоја, која ће увек почивати на жељама купаца за наредних три до пет година, што подразумева сталне иновације. Мора знати шта је циљ, где жели да види фирму за 10 година. Неопходна је и јасна комуникација са сарадницима, експертима, који су за посао који раде компетентнији од председника компаније. Без њих није могуће достићи постављене циљеве, а без доброг извршења, план постаје само халуцинација.

На који се начин велике компаније боре против кризе? Могу ли се само смањењем трошкова и броја запослених пребродити сви проблеми?

Да би се опстало у време кризе, имате две могућности: или да смањите трошкове, што подразумева и смањење броја запослених или да повећате продају. Прва варијанта је једноставнији, али пасиван одговор. За опстанак у топ бизнису, фирма нема алтернативу – мора непрестано да истражује тржиште и задовољава захтеве купаца. То подразумева и инвестиције у емотивни део бренда, праћење, али и креирање трендова, иновације. У кризи морате водити рачуна и о социјалном моменту, о новчанику купаца, да они осете да бринете о њима. У бољим временима гост је спремнији да проба нешто ново, веће, ексклузивније, да потроши више. У кризним временима ситуација је битно другачија. Ако у нашем пословању не препознамо социјални елемент гости ће отићи од нас или остати код куће.

Да ли се, пет година од избијања кризе, може констатовати да је било грешака у покушају да се на глобалном нивоу ублаже њени ефекти?

Ово више није светска криза. Данас се ствара нови економски поредак, јер на једној страни имате агилан економски развој у Азији и Јужној Америци, а на другој консолидацију у Европи и Америци. Свака фирма мора да се адаптира на нову економску реалност у којој ће се све више штедети, а све мање трошити, у којој ће се све више радити чак и два посла одједном, да би се задовољиле нормалне животне потребе. Пад животног стандарда, пораст немаштине, незапосленост, учестали банкроти, миграције становништва, све присутнији песимизам, видљивији су аспекти данашњих економских и социјалних промена. Урбанизација и дигитална револуција убрзавају и мењају трендове, тако да ћемо у наредних 10 година бити сведоци гигантских и дубоких померања у фирмама и државама.

Да ли је било грешака у превазилажењу кризе и на нивоу компанија?

Као менаџери морамо да гледамо на трендове, на далеку будућност, али и да дневно водимо посао, да имамо добру продају, задовољне госте, профит и данас и следећег месеца. Сад више него пре, морамо да слушамо госте, да будемо радознали, пратимо промене и будемо изнад свега инвентивни, одговарајући на изазове времена. Конвенционални начин вођења фирми у данашњем, дигиталном времену је застарео и то заувек. Фирме које желе да послују наредних 20 година морају да буду катализатори промена, да стварају и стимулишу идеје, да послују етички и да јасно покажу да брину о потребама купаца. При томе купци данас нису купци од јуче, паметнији су и информисанији него икада, имају много већу понуду различитих производа, али и све више лимитиран буџет за потрошњу. Само производи који имају константан квалитет и прихватљиву цену имаће купце. Тржиште ће казнити свакога ко не буде лојалан према потрошачима.

Који ће проблеми остати и кад криза прође? 

Криза је оставила најдубљи траг на финансијски сектор и фирме које се нису модернизовале и нису обраћале пажњу на потрошаче. Сада се успоставља нови баланс производње и потрошње на глобалном нивоу и у том новом економском поретку презадужене фирме и државе неће моћи да инвестирају у нове технологије и због тога ће остати на зачељу.

У којим је земљама криза оставила најдубљи траг?

У медитеранским земљама, на југу ЕУ, централној и источној Европи и на Балкану. Реч је о земљама које су имале превелику потрошњу у односу на производњу, нису имале јаку индустрију, превише су се задуживале, а инвестиције у производњу су биле спорадичне. Све то утицало је и на пад куповне моћи потрошача. Што се тиче Мекдоналдса, наше анализе тржишта су нам на време указале како да се адаптирамо и дефинишемо понуду. Данас не радимо као пре 20 година, не нудимо класичан амерички мени, већ је све децентрализовано и прилагођено укусу и навикама локалних гостију. Од глобалне смо постали мултилокална фирма.

Може ли криза бити ново оправдање за одлагање реформи у Србији или би реформе морале бити део одговора на кризу?

Више од 20 година сам у иностранству, али генерално криза не сме да буде изговор или оправдање за одлагање реформи и иновације у економији или у политичко-правном систему. Замислите да Мекдоналдс не отвара нове ресторане чекајући боља времена, док за то време конкуренција заузима тржиште. Увек, па и у време кризе морате бити бољи, већи и квалитетнији. То би требало да буде мото сваке фирме и државе. Позитиван ефекат кризе је да се више води рачуна о трошкови ма, квалитету и врсти инвестиција, без обзира на то да ли је у питању фирма или државни буџет. Криза је као тунел, има почетак, трајање и крај. Само од ваше способности, сналажљивости и брзине прилагођавања, зависи колико ће криза трајати.

Сматрате ли да српски менаџери, који годинама раде у великим светским компанијама, могу више помоћи привредном опоравку Србије? 

Нисмо довољно свесни чињенице колико квалитетних људи имамо у иностранству. На многим путовањима срећем људе на високим позицијама који јако добро раде у Азији, Русији, Немачкој, Америци. Држава би требало да понуди занимљиве програме и анимира дијаспору да новац уместо у потрошњу усмери у инвестиције. Уз то, неки од наших грађана који су стекли пензије широм света, једног дана вратиће се у Србију и њих би требало спремно дочекати са програмима прилагођеним њиховим потребама. Економски развој државе, међутим, мора бити покренут изнутра, а дијаспора са својим потенцијалом може бити само део тог великог процеса и не може сама да повуче Србију напред.

Како споља изгледа економска ситуација у Србији? Да ли смо неке потенцијале могли боље да искористимо и шта бисте саветовали вашим колегама менаџерима из Србије?

Лоша економска ситуација у Србији (презадуженост, неликвидност, незапосленост, недовољне инвестиције, законодавство, корупција…) директна је последица фокуса политичке елите у последњих 30 година на погрешне, небитне и периферне циљеве и теме. Доминантни су лични интереси и жеља за влашћу, што је све утицало на стагнацију државе, нације и економије. Да би се поправила економска ситуација, потребно је без оклевања осмислити темељне реформе и установити модалитете одговорности за њихово неспровођење. Србија нема новца, ни технологију да гради велике фабрике у којима ће моћи одједном да се запосли 3.000 радника. Зато мора да се оријентише на развој малих предузећа, у којима се инвестиција брзо враћа, а уз то бих саветовао да се улаже у производњу, јер трговина не може да нас извуче из кризе. Одговор на питање шта можемо да производимо у великој мери зависи од државне стратегије које секторе жели да развија. Слабије развијене државе немају много избора, једноставно морају да купују савремену технологију. Србија има све услове (велики број сунчаних дана, воду, ветар и биомасу) за производњу обновљиве енергије и хране.

*Интервју за Нин урадио Миодраг Крецуљ, Минхен

Check Also

Међународна уметничка колонија „Ластва-Требиње“

У туристичком комплексу „Град сунца“ код Требиња је у протеклих неколико дана организована је међународна …