srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Српкиња очарала свет јер личи на Брижит Бардо

извор: Вечерње новости

Фрапантна сличност младе Српкиње, која гради глумачку каријеру у Паризу, са легендарном Брижит Бардо.


Сличност између божанственог бића из Вадимовог легендарног филма и наше Андрее Секуловић је фрапантна. Свако коме се она нађе у близини, на тренутак помисли да је потонуо у времеплов. Очи не варају, нема сумње, то је Брижит Бардо.

– Заиста је невероватно колико личимо – не бежи од истине Андреа у разговору за „Новости“. – Ретко да прође неко а да ми на то не скрене пажњу. На улици, у продавници, у шетњи, где год да се нађем. Приђу ми и по двадесет пута на дан. Кажу, имам исте очи, лице, косу, покрет. А не знају да на њу не личим само физички, већ и по карактеру! Импулсивна сам, мислим срцем, а не главом.

[blockquote_left] Андреа Секуловић је Српкиња, а у Француској, и поред тога што је удата за Француза, и даље има статус – избеглице. – У документима, немам националност. Нећу да тражим било чије држављанство. Одговара ми овај статус, јер је истинит. Каже, иначе, да је велики верник, и да би своје синове, Адријана и Сашу, волела да крсти на Острогу. [/blockquote_left]

Имају још нечег заједничког. Обе су глумице, па тако сад млађа глуми старију!

– Одиграла сам до сада неколико филмских рола, а у репортажи за Канал плус, приказаној пре неколико година на Канском фестивалу, глумила сам, наравно, Брижит Бардо из млађих дана – каже Андреа.

Андреа у Мадрагу, Андреа у Сен Тропеу, Андреа заводница. А била је тад у петом месецу трудноће!

– Ништа се није видело. А није ни било много напорно. Нисам морала превише да глумим, играла сам саму себе!

Андреа Секуловић је рођена 1983. године у Сарајеву, где је сурови рат прекинуо чари срећног детињства. Памти бомбе, узбуне, крике. Био је то живи хорор филм, у ком се умире одистински.

С мајком Весном, старијом сестром Адријаном и братом близанцем Арсеном, успела је да избегне из сарајевског пакла тек пред крај ужаса, 1994. године. Отац Миладин је остао на Добрињи – заувек. Нису се још честито били ни распаковали у Херцег Новом, кад је стигла тужна вест.

– Бомба је срушила кућу и отац је погинуо – са сетом се присећа оних дана.

Мале Секуловиће живот баш није мазио. Непуну годину касније, од болести, умире им и мајка, коју су сахранили у родном Високом. Сами, крећу у свет. Андреа ће данас рећи да јој од свега што је преживела највише смета – сажаљење.

– Прво смо, крајем 1995. године, дошли код ујака у Француску. Остали смо две године, а онда кренули даље, код очеве фамилије, у Америку. У Лос Анђелесу сам завршила средњу школу, а онда и глуму у Њујорку.

У тим тренуцима, добре савете дао јој је славни, даљи рођак, чувени амерички глумац српског порекла Карл Малден. Јер, Андреин живот је све само не обична прича.
– Отишла сам до њега, чим смо стигли у Сан Педро. Већ је био болестан. На чудном српском језику ми је рекао да имам дара за глуму и да само треба да будем то што јесам.

И то је, на неки начин, одредило Андреин животни пут.

– Рођена сам за глуму! Нико ти то не одреди, само се, некако, намести. Одмалена сам стално нешто глумила. И кад сам студирала језике, глумила сам. Глумим, на неки начин, и сад. Ово је, једноставно, мој природни пут.

И као Вадимова Жилијет, сама, Андреа је кренула да крчи пут кроз обичан, и филмски свет. Путовала је на релацији Париз – Њујорк, а на једном снимању у Монаку упознала је свог будућег мужа, некадашњег фудбалског шампиона света до 17 година с француском репрезентацијом, Лорана Молијебија. Данас игра у Шпанији, а Андреа је с децом у Паризу где гради своју глумачку каријеру.

У главном граду Француске дефинитивно се настанила 2007. Исте године појавила се у француском филму „Без оружја, мржње и насиља“ Жан-Пола Рува, а онда је уследила шанса каријере: ушла је у најужи избор за девојку Џејмса Бонда.

– Остале смо, на крају, нас три: Сијена Милер, Олга Куриленко и ја. Снимали смо пробе, све је добро ишло, и на крају су изабрали Украјинку. Али, не губим наду. Можда, у неком следећем филму.

У међувремену, добијала је прилику у ТВ филму „Девојка на дну чаше сакеа“ и у француским серијима „Хард“ и „Мафиоза“. Имала је и епизодне улоге у „Девојци из Монака“ и плесачице Кларе у прошлогодишњем фиму „Ноћ“ Лика Белвоа, а снимила је и неколико краткометражних филмова.

– Увек глумим странкињу, девојку с истока. И, чекам своју праву шансу.

Нада се, каже, улози у следећем Кустуричином филму. Ипак, још нема оне улоге која ће јој нашироко отворити врата филма.

У међувремену, Андреа Секуловић се припрема да ускоро поново стане пред камере у још једном филму о жени у чијој се другој кожи налази, а коју још није упознала!

– Снима се нова биографија о ББ, па би, овога пута, био ред да са својим продуцентом одем до ње. Њен фотограф ми, сваки пут кад ме види, каже да га „подмладим“! Чудно ми је кад погледам њене слике из младости.

Check Also

Промоција књиге „Одбрана православља у Црној Гори“ у Вићенци

У оквиру „Дана српске културе у Италији“, у суботу 29. августа 2020. у Вићенци је …