srlaten

Српски језик ван закона у Аустрији

извор: вести онлине

Посланик Социјалдемократске партије Аустрије (СПО) у аустријском парламенту Јохан Мајер добио је ових дана одговоре од министарке образовања Клаудије Шмит на његово питање: „Српски језик – језичка настава у аустријским школама?“.

Чувари српске традиције: Малишани играју у бројним културно-уметничким друштвима у Аустрији

 Српског нема нигде

Према Мајеру, посебно забрињава одговор везан за наставу на српском језику у основним школама. Српски се не налази међу језицима који се могу учити на настави „живи страни језици“ од 1. до 4. разреда основне школе, према плану образовања. Такође, није предвиђен ни као слободни предмет у образовном плану. [/blockquote_right]

– Одговор показује јасне дефиците у настави српског језика у јавним школама Аустрије – анализирао је Мајер одговоре надлежне министарке.

Он је са жаљењем констатовао да у документацији аустријског образовања не постоји посебан језички код за српски језик, па тако ни подаци о настави. Тај језик се обухвата кодом БКС (босанско-хрватско-српски).

Такође је указао да су многе бројке, које је министарка проследила на посланички упит, за школску годину 2011./12, пошто подаци о прошлој нису завршени.

– Подаци о броју наставника који предају искључиво српски језик не постоје. Разлог за то је у недостатку поделе надлежности између савезне државе и покрајина. О обиму наставног кадра који стоји на располагању за наставу на српском језику, односно ћирилици, који располажу потребним стручним знањем односно одобрењем за вођење такве наставе, Министарство образовања, уметности и културе нема податке – један је од одговора министарке Шмит.

Посланик Јохан Мајер и Зоран Алексић, председник Савеза у Аустрији (у средини)

 Одговорност родитеља

Показаћемо храброст својој деци тиме што аргументовано желимо боље за њих, а они ће свакако показати колико им је до тога стало. Ћутање препустимо онима који су и до сада немо пратили ситуацију и радили свој посао јер њихова сопствена деца нису могла имати проблема са матерњим језиком. Моја, као и хиљаде других, имају, а на нама је да као родитељи свесни одговорности за развој свог потомства укажемо да нам је стало – поручио је Зоран Алексић. [/blockquote_right]

Међутим, она је додала да се алтернативно томе може видети колико наставног кадра предаје БКС. Укупно је прошле године, према том одговору, 42 наставника, који су плаћани из буџета савезне владе, предавало БКС.

Такође, она је навела да Министарство не може дати информације о апсолвентима универзитетског образовања потребног за запослење, пошто универзитети у Бечу и Грацу не нуде образовање наставника на БКС.

Министарка пише да је 2011/12. широм Аустрије 10.968 ђака похађало БКС. Мајер с тим у вези критикује да Министарство не поседује детаљну анализу по покрајинама, као и по матерњем језику ђака. Министарство истиче да не постоји ни податак о броју ђака који уче ћирилицу и додаје да по правилу тај корак следи после три године школовања.

Настава на матерњем језику, како је навела министарка, нуди се као необавезна вежба.
Мајер тврди да је циљ образовне политике да подстиче вишејезичност аустријског друштва.

БХС учило 8412 ђака

У основним школама наставу на матерњем језику БКС претпрошле школске године, похађало је широм Аустрије 8.412 ђака. – По први пут добијени подаци у вези српског језика, то јест БКС у аустријским школама сада морају анализирати експерти и српска заједница у Аустрији. Као даљи корак на основу те анализе треба да се преда програм захтева савезној држави и покрајинама, јер посебно у покрајинама постоје велике разлике – поручује Мајер у својој препоруци достављеној „Вестима“. [/blockquote_right]

– С тим у вези би требало, заједничким снагама, да се институционализује српски језик у аустријском образовању, и то не само у основним школама, већ и другим нивоима образовања, а посебно у школама за изучавање заната – објаснио је Мајер.

„У периоду од новембра 2012. па све до јуна ове године, одржане су четири конференције Савеза Срба у Аустрији, на којима је разговарано о текућим темама и изазовима будућности којим се грађани српског порекла морају изложити. Након усвајања Резолуције Срба у Аустрији, која представља скуп препорука за бољи суживот и спречавање асимилације, почео је разговор на једном ширем нивоу и медијска презентација тема које је резолуција обухватила. Такозвани БКС је израз који је доминирао конференцијом, те је сходно томе био и заступљен у тексту Резолуције – објаснио је Зоран Алексић, председник Савеза Срба у Аустрији.

– Након летњег периода, започети су разговори да се проблематика која се јавља у оквиру наставе на матерњем језику анализира уз помоћ стручњака. Они би требало да дају смернице како решити питање школе и мотивисати најмлађе да похађају наставу на матерњем језику. Још од самог увођења половином 90-их, такозвани БКС као заједничка ознака за српски, хрватски и негде у исто време ближе одређени босански језик, показивао је бројне функционалне мане од селекције наставника до предавања, али је пре свега имао „проблем идентитета“. Током немилих догађаја на балканским просторима крајем прошлог века и нестабилности у првој половини текућег, није се повело рачуна о чињеници да број деце која у том облику похађају наставу опада на територији читаве земље. То за последицу има и мањи број професора – закључио је Алексић.

Check Also

Почеле са радом 4 нове допунске школе српског језика на Малти

У суботу и недељу, 16. и 17. oктобра, одржани су први часови у оквиру пројекта …