srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Сто дана рада Канцеларије

Покренута процедура за промену Закона о дијаспори и израду Акционог плана за примену Стратегије за дијаспору, организовано Јавно слушање о положају Срба у региону, Влади и надлежним министарствима упућене иницијативе за олакшавање процеса добијања држављанства, оснивање културно-просветног центра и спомен-обележја знаменитим Србима у Бечу, припремљен споразум о сарадњи са Републиком Српском..

Ван граница Србије, у региону, живи 1.916.030 Срба по званичним подацима, односно 2.140.000 када се додају и они који нису званично евидентирани.

Питањa положаја, политичких и других права овог дела нашег народа су пред руководство Канцеларије постављена одмах по преузимању владиног ресора за дијаспору и Србе у региону. Ова питања су у својој хитности искрсла већ првог дана рада, пошто су уследили позиви за ургентне састанке са представницима Срба из Словеније, Хрватске, Црне Горе и других делова региона. Они су пренели информације да ситуација није добра и да се погоршава.

Зато је Канцеларија, са организацијама Срба у региону, од државе до државе, направила материјал о ситуацији у свакој земљи региона, списак нерешених питања која треба решавати са владама земаља у којима живе, и најзад оно што они очекују да држава Србија уради за њих.

Једна од ствари које могу да се ураде је да се актуелизују питања њихових права и да се траже европски стандарди и модели за Србе у региону.

Заједно са Одбором Скупштине за дијаспору и Србе у региону, Канцеларија је организовала Јавно слушање (14. фебруара) и позвала их да кажу каква је ситуација са њиховим правима у земљама из којих долазе и предоче шта очекују од државе Србије. Канцеларија је организовала и финансирала њихов боравак у Србији током Слушања.

Осим овог рада са Србима у окружењу, у 100 дана рада Канцеларије завршава се још један веома важан посао у региону: усаглашен је Меморандум Републике Србије и Републике Српске о заједничкој стратегији према српској дијаспори.

Први пут се, по нашем сазнању, у овом периоду десило и то да је високи чиновник Владе отишао у неку земљу како би са њеним високим чиновницима разговарао само о питањима српске дијаспоре. Директорка Канцеларије др Славка Драшковић сусрела се са Себастијаном Курцом државним секретаром у Влади Аустрије за интеграције и Сандром Фрауенбергер, министарском за интеграције града Беча.

У првих сто дана рада Канцеларија је започела и два стратешка посла: први везан за Закон о дијаспори и Србе у региону, други за Стратегију за дијаспору.

Израђене су смернице за рад на изменама и допунама Закона о дијаспори и Србима у региону и формирана је Радна група у коју су, поред правника из Канцеларије, укључени и чланови Скупштински одбор, представник Скупштине дијаспоре и стручњаци. Ово је тек почетак великог посла.

Други велики посао на коме се ради је израда Акционог плана како би Стратегија за дијаспору добила примену у пракси уместо да остане као до сада „мртво слово на папиру“. Око овог питања Канцеларија за дијаспору је окупила државне секретаре и помоћнике свих министарстава у Влади Србије, која су поменута у Закону за дијаспору, али и високе представнике Народне банке, Привредне коморе, Института за међународну политику, који чине део Радне групе.

Постигнути су резулати и на техничкој помоћи и јачању Скупштине дијаспоре: иницирана је седница Скупштинског одбора за дијаспору, с темом – рад Скупштине дијаспоре. Канцеларија је обезбедила техничку подршку и дневну комуникацију са делегатима Скупштине. Такође, помогла је сазивање и техничку подршку Савета за статусна питања и иницирала сазивање и друга два Савета Скупштине дијаспоре.

Канцеларија за дијаспору и Србе у региону упутила је следећа докумената ка Влади:

– Министарству спољних послова: Предлог са образложењем за оснивање Културно-просветног центра у Бечу
– Министарству спољних послова, такође, иницијативу да се ставе табле са спомен обележјима у Бечу на свим објектима где су боравили значајни Срби и сакупили податке за утврђивање аутохтоности српског народа у Аустрији
– Републичкој Агенцији за законодавство Протокол о поступању Владе у односу на дијаспору и Србе у региону и он је на усаглашавању
– Министарсву унутрашњих послова иницијативу за олакшано добијање српског држављанства за припаднике дијаспоре, које би било могуће добити само Изјавом о припадности српском народу (нешто слично што су већ урадиле Хрватска и Бугарска)
– Министарству правде иницијативу да се предузму одговарајуће акције у односу на питање задужбине СПЦ „Макрин дом“ у Румунији

Потписан је и Споразум о специјалној сарадњи са Самоуправом Срба у Мађарској.

И пројекат „завичајних удружења“ (Home Town Assosiation) и сарадња са локалним заједницама имала је резултате у ових 100 дана. Успостављена је сарадња два завичајна удружења са својим завичајима – Удружење Нишлија из Чикага и град Ниш, и Удружење Пожаревљана из Беча и град Пожаревац. У оба случаја Канцеларија је наишла на подршку градоначелника и изузетну спремност дијаспоре.

Канцеларија за дијаспору је обезбедила код Привредне банке Београд посебне услове за трансфер новца из дијаспоре у земљу, и то бесплатно. Сви пристигли приливи из иностранства, по било ком основу, реализоваће се без накнаде, као и подизање ефективног новца са рачуна, а за дијаспору је отворена и посебна и-мејл адреса код ове банке преко које може да добије бесплатне савете.

На културном плану, Канцеларија је организовала више књижевних вечери на којима су промовисани писци и песници из дијаспоре и увела је систем онлајн праћења ових догађаја директно преко веб презентације Канцеларије (www.dijaspora.gov.rs).

Посебно се радило на очувању матерњег језика код најмлађе популације у расејању. Ажуриране су информације о српским школама у дијаспори и достављено 19 пакета са 760 књига за предшколски узраст, за допунске школе и српска удружења у Француској, Македонији, Аустралији, Италији, Словенији и општини Сечањ, која непосредно сарађује са Србима у Темишвару и Араду у Румунији. Осам комплета књига за школски узраст, за курс српског језика, Канцеларија је доставила удружењима „Морача-Розафа“ у Скадру и „Јединство“ у Фиру, у Албанији.

Најзад, али не и најмање важно, успостављена је директна комуникација путем друштвених мрежа са нашим народом који живи свуда у свету, повезујући се пре свега са млађим припадницима дијаспоре, као и са удружењима заступљеним на социјалним мрежама.

Check Also

Председник Вучић испред председништва Р. Србије дочекује српског члана Председништва БиХ Додика

Дан српског јединства, слободе и националне заставе

Након састанка са српским чланом Председништва БиХ Милорадом Додиком и представницима Републике Српске, председник Р.Србије …