srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Укључити дијаспору у процес реформи

Укључити дијаспору у процес реформи

„Српску дијаспору треба укључити у реформе које ће спроводити будућа влада, а новац који долази из иностранства треба преусмерити у инвестиције уместо у потрошњу, поручили су учесници данашње конференције „Укључити дијаспору у реформе“ у Танјуговом прес центру.

slavka draskovic

Конференцији, коју је органозовала Канцеларија Владе Србије за дијаспору и Србе у региону, присуствовали су др Славка Драшковић, директорка Канцеларије Владе Србије за дијаспору и Србе у региону, Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност, Миломир Мандић, саветник директора Канцеларије Владе Србије за дијаспору и Србе у региону, Милован Јовановић, привредник из Лиона, Владан Атанасијевић, председник Управног одбора НАЛЕД-а и Зоран Вујовић, извршни директор Асоцијације мaлих и средњих предузећа.

Учесници су указали да у дијаспори живи више од три милиона Срба, 100.000 високообразованих, који би својим знањем допринели развоју Србије, али и да иницијатива за њихово укључивање у реформе треба да потекне од државе.

Директорка Канцеларије Владе Србије за дијаспору и Србе у региону др Славка Драшковић рекла је да дијаспору треба укључити у реформе, јер она може да буде један од кључних фактора за запошљавање Србије и покретач приватног сектора.

„Дијаспора има неколико квалитета, а то је пре свега стручни кадар и локална орјентисаност ка малој и средњој привреди. Дијаспора броји више од 10.000 стручњака из различитих области, од којих само у Америци 2.000 доктора наука. Такође, има велики број успешних и пословних људи који знају како се послује на Западу“, указала је др Славка Драшковић и додала да дијаспора располаже ресурсом од око 30 милијарди евра, који се не користи довољно.

Нису, како је додала, само реформе у привреди једине које ће довести до успеха реформског периода који предстоји, него да су за успех неопходне реформе у „целом друштвеном миљеу“.

„Реформе су неопходне у законодавству, образовању, али и јавној управи. То је прилика да будемо јединствени и да дијаспора буде део промена од самог почетка“, истакла је др Славка Драшковић.

Саветник директора Канцеларије за дијаспору Миломир Мандић рекао је да је циљ реформи извођење друштва из транзиције и изградња јаких, стабилних и независних институција које ће довести до стабилног привредног амбијента.

slavka draskovic

„Није довољно само донети законе, већ их и спроводити. У Србији следе свеобухватне реформе јавног сектора, пензионог система, радног закона и стварање јаког привредног амбијента“, истакао је Мандић.

Да су стручњаци из дијаспоре спремни да учествују у реформама, мишљења је председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт, која је додала да иницијатива за то мора да дође од стране државе.

„Ако држава озбиљно мисли да искористи ресурсе и сарађује са стручњацима и високообразованим из дијаспоре мора да учини више током реформи да би се отворио пут за сарадњу“, рекла је Лихт и додала да мора да постоји одговорност државе на свим нивоима.

Она сматра да није неопходно да се стручњаци врате у Србију, већ да се направи мост између институција у иностранству и оних у нашој земљи.

Као спремност да помогне Србији навела је пример лондонско-српског клуба који окупља, између осталих, и око 1.500 доктора наука и магистара.

„Кад би се они вратили у земљу, не бисмо имали проблема са стручњацима“, поручила је Лихт.

За оне који се врате и даље постоји проблем нострификација диплома, додала је Лихт наводећи пример српског министра финансија који због тога у радној књижици има уписану средњу школу, иако је завршио студије у иностранству.

slavka draskovic

Председник Управног одбора НАЛЕД Владан Атанасијевић рекао је да се из дијаспоре у Србију слије од три до пет милијарди долара, што је, како је навео, 10 до 15 одсто БДП, али да је проблем што тај новац иде директно у потрошњу, а врло мало у инвестиције.

Говорећи о повезивању дијаспоре са матицом, Атанасијевић је казао да би било добро када би производ настао у Србији дијаспора пласирала на инострана тржишта где имају добре везе.

НАЛЕД се, додао је, у сарадњи са Канцеларијом за дијаспору фокусирао на две ствари – да доводе младе људе који ће пласирати српске производе у иностранство, као и да локална самоуправа ради на томе да понуди нешто атрактивно дијаспори.

Извршни директор Асоцијације малих и средњих предузећа Зоран Вујовић рекао је да би требало укључити Србе из дијаспоре у јавне расправе у процесу доношења закона, као и да би требало, „по хитном поступку омогућити дијаспори да гласа електронским путем на изборима у Србији“. Он је навео и да би требало основати инвестициони фонд са дијаспором који би допринео развоју заједнице.

Привредник из Лиона Милован Јовановић истакао је да су успешни Срби у дијаспори амбасадори замље који могу доста да лобирају за нашу земљу, али и да држава мора да држи своју реч и поштује оно што обећа.

„Србија је последњих неколико година прихватила чињеницу да је дијаспора важан фактор за земљу, да може много да инвестира, али је потребно изменити пословни амбијент и прилагодити га законодавству у иностранству“, рекао је Јовановић и најавио да ће се јуна ове године у Лиону одржати конференција привредника јужне Француске и Србије која треба да допринесе јачању економске сарадње.

Check Also

Видовдански виртуелни скуп представника српске дијаспоре из САД

Представници српске дијаспоре из Сједињених Америчких Држава окупили су се на виртуелном скупу како би …