srlaten

Уметношћу до истине, Срби и Велики рат

Стручни скуп: “Уметношћу до истине, Срби и Велики рат“ у организацији Удружења за неговање и очување српске баштине „Кајмакчалан“, на којем је говорило 12 стваралаца из више области, одржан је 16. фебруара 2017. године у Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.


Позиву „Кајмакчаланa“ и др Лидије Богдановић, аутору пројекта и организатору скупа, одазвали су се, између осталих, Александар Ердељановић – управник Архива Југословенске кинотеке, који је говорио о Србима и Србији на филму у Првом светском рату, Олга Марковић – музејски саветник (Музеј позоришне уметности Србије), излагањем о српским војничким и заробљеничким позориштима у том периоду, а Здравко Вучинић – историчар уметности, о сликарима учесницима рата.

Писац Славиша Павловић беседио је о ратном фотографу Самсону Чернову, Милутин Дедић – историчар уметности, сликар и публициста, о неколико уметника Срба и припадника других народа који су притекли у помоћ Србији у Великом рату.

„Пером до истине“ је назив саопштења проф. др Милоја Пршића о Арчибалду Рајсу, а Ана Самарџић је представила ратни опус Теофила Александра Штајнлена.

Потпуковник Лука Николић је говорио о културној баштини Србије у земљама Северне Африке – где је, једно време у току Првог светског рата, посебно у Бизерти (Тунис), било и до 61.000 Срба који су се лечили од рана и болести задобијених у рату. Они су основали чак и позориште које је имало могућност да представе прати и 3.000 гледалаца.

Др Виолета Обреновић, историчар уметности, говорила је о „спомен костурницама палих ратника и надгробним споменицима војсковођа и добровољаца Првог светског рата на новом гробљу у Београду“, док је Ђорђе Стошић, дипломирани историчар (Завод за заштиту споменика културе Ниш), говорио о старом војном гробљу на Делијском вису у Нишу.

Др Наташа Иветић, доктор филолошких наука, говорила је о „интелектуалним и моралним хоризонтима Стеве Чутурила“, а мр Маја Николова, музејски саветник (Педагошки музеј у Београду) о „Делегацији министарства просвете у Солуну“. Ђорђе Мамула, историчар, изнео је податке о Државној штампарији која је на острву Крф обновила рад, ратне 1916. године.
Скуп је завршен стиховима аутора Дејана Лазаревића „Видовдан на Виду“ (Милутину Бојићу).

Check Also

Гујон се састао с градоначелником Бањалуке Драшком Станивуковићем

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон састао се с …