srlaten

Вратила српско презиме

Светлана Стајковска из Побожја на Скопској Црној гори вратила је презиме својих предака Стајковић после успешно окончаног административног поступка.

Светлана се прво обратила Министарству унутрашњих послова (МУП) Македоније на шалтеру за промену личног имена и презимена и попунила захтев. Следећи корак је био прибавити из суда потврду да није осуђивана и да се против ње не води кривични поступак. Седам дана након израде овог документа, Светлана се вратила на шалтер МУП-а и уз ову потврду приложила захтев, извод из матичне књиге рођених, изјаву у којој је навела жељено презиме те да садашње мења по сопственој вољи и уплату од 150 денара. Процедура траје двадесет дана, након чега се добија решење о промени презимена. Одмах након промене у року од месец дана треба променити лична документа. Ретроактивна промена презимена не односи се на документа као што су сведочанства о завршеном образовању и дипломе која остају непромењена.

Када је коначно држала Решење о промени презимена у својим рукама, Светлана Стајковић је, како је описала за сајт „Спона“, са радошћу осетила да је постала комплетна личност.

„Једноставно, имала сам осећај да Светлана Стајковска нисам ја, да се ради о некој другој особи. Ако бих једном речју дефинисала разлог моје одлуке то би била – припадност. Генерацијама уназад право презиме мојих предака је Стајковић. Нико ме није упутио нити наговорио на овај корак. Сама сам почела да истражујем о своје порекло, да упознајем своје претке и корене и увиђам њихов значај. Временом се у мени сасвим спонтано јавила помисао и родила жеља да повратим своје право презиме Стајковић које су мој деда и прадеда деценијама носили, а које је због околности у не тако давно било промењено у Стајковски. Сваким даном та жеља је бивала све већа и на крају се претворила у потребу и неопходност да се врати презиме које је било наше, презиме које нам је припадало и које нам још увек припада“.

Последњих деценија двадесетог века и за време осамостаљивања многи Срби у Македонији су своја презимена која су завршавала на ић мењали у ски како би лакше добили радно место и боље услове за школовање своје деце. Тиме је овим Србима нанета велика неправда јер није у питању само промена презимена, већ и промена сопственог идентитета. Касније, изменама у Уставу и Охридским споразумом из 2002. године, Срби као и припадници других мањинских етничких заједница у Македонији, добили су статус конститутивне мањинске етничке заједнице и загарантовано право да слободно изражавају свој идентитет, националну припадност, језик, културу, обичаје и вероисповест.

„Треба да будемо оно што заиста јесмо, оно што су били наши преци, да говоримо језиком који су нам пренели и оставили у наслеђе, да се слободно и без страха изјашњавамо као Срби“, додаје Светлана и не крије да је већ дуже времена размишљала о повратку свог презимена, али да је управо сада дошао прави тренутак за тај подухват. Поднела је захтев и покренула поступак значајан за њу, али и њену породицу, рођаке и пријатеље који је неизмерно подржавају и охрабрују.

„Врло је важно вратити право презиме. Неко ће можда негодовати чему промена и шта недостаје садашњем презимену. Међутим, како ћете се звати и презивати, то је одраз вашег идентитета и вашег постојања“, изричита је Светлана Стајковић.

Check Also

Гујон из Чикага: Српска је темељ и уточиште свим Србима западно од Дрине који су у њој нашли спокој и слободу

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону присуствовао је  синоћ у Чикагу …