srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Вучић вратио поверење дијаспори

Извор: Данас

У Србији не постоји свест о степену угрожености нашег народа у региону. О томе претходне власти нису говориле. Рад државе са овим делом нашег народа је запуштен. Увек се осећала потреба да се оправдамо ако се бавимо Србима у региону, па су и малобројне активности у овом правцу биле недовољно транспарентне, што наравно увек ствара додатни проблем. Циљ слушања је био да се ова ситуација промени и да се јавно заузмемо за стандарде и моделе Европске уније када је реч о положају Срба у региону, каже за Данас Славка Драшковић, директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, одговарајући на питање шта је био циљ недавно одржаног јавног слушања „Политичка и друга права Срба у региону“.

Она додаје да смо се до сада недопустиво мало бавили проблемима наших сународника у региону, јер су „овој земљи била важнија права националних мањина у Србији, него права Срба у региону“.

– Питања Срба у региону нашла су се испред мене у свој својој хитности и то првог дана мог доласка на дужност. Представници српских организација из Црне Горе, Словеније и из Хрватске контактирали су ме и питали да их без одлагања примим. Они су ми пренели осећај да у региону „гори“ и да се проблеми не решавају, већ да се константно појављују нови. Канцеларија је у периоду који је уследио у сарадњи са организацијама Срба у региону, саставила документ о ситуацији у свакој земљи региона, са списком нерешених питања и предлозима за њихово решавање. Навешћу само неке проблеме: Срби у Словенији немају статус националне мањине. У Албанији нису могли да се изјасне као Срби, па иако их је око 30.000, у попису из 2011. готово не постоје. Срби у Црној Гори су изложени свакодневној дискриминацији и практично су без икаквог статуса, српски језик је угрожен. Срби у Хрватској, иако на папиру имају сва могућа права као национална мањина, суочавају се са проблемима неисплаћених пензија, одузимања станарских права, невраћене девизне штедње… Срби у Хрватској немају економску сигурност, радно су дискриминисани, наводи директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором.

* Рекли сте да Срби у дијаспори и региону имају бројне примедбе на поступак стицања држављанства Србије. Да ли ви у Канцеларији имате неки план тим поводом?

– Да, стицање држављанства треба да иде по аутоматизму и изјавом припадности српском народу. Покренули смо иницијативу да свако дете коме један од родитеља има држављанство Србије треба аутоматски да стекне држављанство, као и да држављанство може да се добије потписивањем Изјаве о припадности српском народу. У предлогу који је на усаглашавању са Министарством унутрашњих послова сам иницирала да сваки припадник нашег расејања може стећи држављанство само потписивањем Изјаве да Србију сматрају својом државом, којом потврђују припадност српском националном идентитету и опредељеност ка промовисању српског културног заједништва уз препоруку коју би могла да прилажу српска удружења и организације и српска црква и конзулати. Ово су на пример, урадиле давно Хрватска, а после ње и Бугарска.

[blockquote_right] Ван Србије 4,5 милиона Срба

* Колико Срба се тренутно налази у дијаспори?

– Једнa трећина нашег народа живи ван граница Србије, око 4,5 милиона, од чега је у региону 2.140.000 Срба. Важно је нагласити разлику између Срба у региону и наших сународника који живе у дијаспори. Та разлика је подвучена и одредбама Закона о дијаспори и Србима у региону. Срби у региону нису исељеници из матице, они су на тим територијама рођени, њихови преци су тамо рођени, тамо живе, раде и немају матицу у смислу у којем је имају, на пример Срби који живе у Сједињеним Државама. За Србе у региону Србија је културни и национални центар, а за Србе у расејању матица. Без обрзира на то где се налази, снага српске заједнице зависи од њеног броја. [/blockquote_right]

* На који начин треба стимулисати грађане Србије да се врате у своју домовину?

– Старије генерације се у Србију обично враћају кад оду у пензију. Тај тренд се није променио. Млади, високообразовани људи у дијаспори представљају приоритет за Србију. Добро је да млади људи одлазе на школовање и усавршавање у иностранство, а оно што треба да променимо је тренд трајног останка. Ту су иницирана два програма: један је долазак младих стручњака из дијаспоре у Србију да пренесу своја знања из домена информационих технологија, банкарства и осигурања, а дуги се односи на летње праксе за студенте из дијаспоре у компанијама и државној управи. Показало се да се неки од њих, након праксе, одлучују да остану у Србији.

* Најавили сте промене у односима са дијаспором. На које промене се то односи?

– Успостављање поверења између матице и дијаспоре је моја мисија одавно, јер већ деценијама радим са дијаспором, а сада имам прилику и да истински допринесем томе кроз рад у Влади. Неповерење је обострано. С друге стране, борба против корупције и организованог криминала добила је значајно поверење грађана у Србији. Није то само питање рејтинга који Александар Вучић има као неко ко ту борбу предводи, већ се ту пре свега ради о враћању изгубљеног поверења у државу. Срби у дијаспори такође виде овај помак и моја сазнања говоре да се то поверење постепено враћа. Ми ни данас нисмо укључили дијаспору у поправљање имиџа Србије, у економски опоравак, у развој демократских институција у Србији, а ту имамо огроман, не само неискоришћен него и непрепознат потенцијал у Србији.

Check Also

Апликација „Квиз знања из српске културе“

Министарство културе и информисања Републике Србије представило је апликацију за мобилне телефоне: „Квиз знања из …