srlaten
Почетна >>> Вести >>> ЗСД: Не враћајте визе!

ЗСД: Не враћајте визе!

Централни савет Срба у Немачкој (ЗСД) апелује на Владу Немачке да не уводи визе за грађане Србије због азиланата Рома, наводећи да само један мали део припадника ромске и албанске мањине подноси захтеве за азил у Немачкој, док у Србији живи 28 признатих аутохтоних народних мањина.

Према подацима ове организације, од 2009. године стотине хиљада грађана Србије искористило је визне слободе да посети Немачку. Поновним увођењем виза би преко пола милиона српских миграната било одсечено од својих породица и пријатеља, а растућа економска и научна размена између две земље би се поново ограничила.

У саопштењу ЗСД наводи се да „са пуним респектом према људској судбини сваког избеглице појединачно, после 50 година социјализма у Србији, нису само мањине жртве енормних друштвених и економских промена“. После сецесионистичких ратова 90.-их година, а онда и економске и политичке изолације земље, највећи део становништва у Србији живи испод егзистенцијалног минимума. ЗСД наводи и да се реална стопа незапослености у Србији процењује на 40 одсто и да безнадежну привредну ситуацију осећају, не само етничке мањине, него и милиони пензионера који живе испод егзистенцијалног минимума, болесници и људи са потребама у једном пропалом и
корумпираном здравственом систему, као и стотине хиљада ратних инвалида и ветерана југословенских ратова, за које нико није надлежан.

У Србији је, наглашава ЗСД, према подацима УНХЦР-а, регистровано преко 400.000 српских избеглица из Хрватске, Босне и Херцеговине и са Косова, што је званично највећи број избеглица у Европи. Међу њима су и избегли Роми са Косова и из Босне и Херцеговине, који немају никаквог изгледа да се врате у пређашње домовине. У Србији, према томе, има више мањина и маргиналних друштвених група које би могле да потраже спас у егзилу. Због тога проблеми треба да се решавају тамо где су настали, и то хитно, захтева ЗСД.

Савет подсећа да је ЕУ условила укидање виза прихватањем нежељених избеглица. Том захтеву српска Влада редовно излази у сусрет. Међутим, тражити од Србије да своје грађане спречи да путују је заправо кршење међународног права. Представа да грађани Србије на основу њиховог етничког порекла буду на границама избацивани из аутобуса је незамислива, поручује ЗСД.

Србији потребна подршка

У једној од најбогатијих земаља света, као што је Немачка, са савршеним школским системом, интеграција „образовно удаљених слојева“ још увек представља велики друштвени изазов. Бесконачна дебата о интеграцији дошљака свакодневно пружа доказе, који иду томе у прилог. Србији је потребан искрен партнер и подршка земаља ЕУ у савладавању проблема, уместо што се једнако гњави „шећером, хлебом и бичем“. Резултат тог условљавања је да опада подршка за приступ земље ЕУ, упозорава ЗСД.

Најзад, Савет каже да Немачка у свему наведеном има посебну историјску одговорност. За последњих сто година она је три пута водила разорне ратове против мале Србије. Ти ратови су дубоко усађени у историјску свест Срба. И поред тога је Немачка највећи економски партнер Србије, која је са око милијарду евра у последњих десет година помогла друштвену и привредну изградњу земље. Србија ће се и у будућности морати водити позитивним историјским искуством двеју земаља, а не негативним.

У свом саопштењу, ЗСД закључује да Ромима у Србији на жалост није боље, али ни лошије него Ромима у Словачкој, Мађарској, Румунији или Бугарској, које су све чланице ЕУ. ЗСД зато поздравља планове Уније да унапреди интеграцију Рома на Балкану и да се тим питањем озбиљно позабави.

За будућност око 800.000 Рома у Србији је неопходно да се они, као и друге националне мањине, интегришу у српско друштво. Интеграцију морају Роми сами да спроведу. За то су им потребне сопствене елите, које ће да поведу тај интеграциони процес. На њима самима је да се ојачају и оспособе да би имали предности од општег друштвеног добра. Српска држава је такође обавезна да подржи њихов пут ка интеграцији.

ЗСД истовремено захтева да се покрене општа друштвено-политичка дискусија о ситуацији Рома на Балкану. Романтизовање ромског народа од стране одређених западноевропских бораца за грађанска права или космополитских елита не води циљу и не решава реалне проблеме Рома.

Роми су тест за демократију сваког појединачног друштва, а не само српског! Ниједна земља се не може похвалити да је уредила њихов статус националних мањина, докле год се они осећају угрожено. Зар није поштеније да се као један од критеријума за улазак у ЕУ узме и достигнути ниво интеграције Рома? То би тада био испит за читаву Европу, сматра ЗСД.

Предлози Централног савета Срба у Немачкој за решавање проблема ромских азиланата:

1. Потпуна друштвена интеграција Рома у Србији

2. Спречити злоупотребу азилантског права. Прокламовање Србије као „сигурне земље“. Скраћење поступка за добијање азила. Избеглицама из Србије обезбедити: смештај, одећу и храну. Укинути новчану накнаду за избеглице из „сигурних земаља“.

3. Припрема Рома за повратак у Србију. У поступцима пре добровољног повратка циљано подржати школску и професионалну интеграцију у Србији: професионална оријентација и професионално образовање.

4. Економска подршка: директно поспешивање немачких фирми у оквиру њихове политике запошљавања, поспешивање упошљавања Рома (видети Roma Investment Found или фирма Hämmering), подршка ромским пројектима у оквиру развојне сарадње (ЦИМ, ИОМ, ГИЗ)

5. Укључивање Рома у економски систем Србије: планско настањивање кроз стицање власништва, оспособљавање Рома за пољопривреду, малу производњу (мануфактурне) или запошљавање у етничким нишама.

6. Подршка у образовању: Брза и консеквентна интеграција ромске деце и нарочито младих у немачки школски систем за време ограниченог боравка. Нарочито омладину и одрасле мотивисати за професионалну обуку и у томе их испратити. Учење српског језика и описмењавање као основне претпоставке за интеграцију у српски школски систем приликом повратка у Србију.

7. Подршка у превенцији: Уместо да се Срби стално „денацификују“ и „демократизују“, немачке фондације би кроз превентивни образовни рад требало да објасне Ромима у Србији који су мигранти пожељни у Немачкој, а који не. Тако би се избегло да српски службеници (углавном полиција на граничним прелазима) Ромима морају да објашњавају немачка правила о избеглицама.

8. Европска интеграција: Развој целокупног интеграционог концепта за Роме са региона Балкана уз заједничко учешће свих земаља.

Check Also

Одржана Србијада 2019 у Чикагу

Протеклог викенда у Чикагу, одржана је ,,Србијада“, традиционална манифестација која се одржава од 1993. године …