Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu je u prethodne tri godine otvorila 34 dopunske škole srpskog jezika širom sveta, na Kanarskim ostrvima, Malti, u Španiji, Portugaliji, Holandiji i u Rusiji. Inače, ove škole se uključuju u sistem rada Ministarstva prosvete Srbije.
Srbislava Milenković je otišla u Australiju s jednim koferom i krenula od nule. U zdravstvu je radila 35 godina, skućila se, udala, rodila Miloša i Stefana... Ovih dana je u poseti Beogradu sa dvoje od osmoro unučadi. Priča im na srpskom, sve razumeju, ali odgovaraju na engleskom. „Govorite srpski”, opominje ih, inače sledi manji džeparac. U Blektaunu, u blizini Sidneja, gde žive, Tijana (11) i Zoran (10) Cvetković idu u srpsku školu. U odeljenju je trenutno 44 đaka različitog uzrasta – objašnjavaju nam na čistom srpskom.
I ovo je tipična priča iz naše dijaspore, nadovezuje se Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
– Ako od rođenja živite u inostranstvu, bez škole nije jednostavno savladati maternji jezik u potpunosti, čak i kada se u porodici govori srpski. Jezik je u srži kulture i identiteta svakog naroda. Učeći srpski, deca čuvaju svoj identitet i korene. U dopunskim školama ona ne uče samo gramatiku i ćirilicu već i istoriju i kulturu Srba. Želimo da generacije srpske dece rođene u inostranstvu ne izgube tu nit. Pričala mi je jedna samohrana majka da njeno dete, iako mu se ona uvek obraća na srpskom, razume ali odgovara na engleskom. Zbog toga je jedan od prioriteta uprave kojom rukovodim osnivanje dopunskih škola srpskog jezika, u kojoj deca, pored učenja, imaju priliku da na maternjem jeziku govore sa svojim vršnjacima – priča Gujon za naš list.
On je pre tačno nedelju dana, simbolično, u jednom danu, otvorio 10 dopunskih škola srpskog jezika. Za naš list on objašnjava da Srbi u Austriji čine jednu od najbrojnijih manjinskih zajednica i da naših đaka ima u celoj zemlji. Do sada su se srpske škole osnivale najviše u Beču, gde je i najveća koncentracija Srba, a sada su učionice za učenje ćirilice dobili gradovi poput Bregenca, Feldkirha, Kufštajna i Klagenfurta.
– S novootvorenim, u Austriji danas rade 32 škole srpskog jezika udruženja „Prosvjeta”, koje pohađa oko 1.000 učenika. Uprava je u protekle tri godine finansirala rad i otvaranje škola sa 7.750.000 dinara, donirala je 10.000 udžbenika i lektira, kao i nastavni materijal. „Prosvjetine” škole srpskog jezika nedavno su proslavile deceniju rada, a u tom periodu kroz ove škole prošlo je više od 7.000 đaka – objašnjava naš sagovornik, humanitarac, Francuz po poreklu, a Srbin po duši i pasošu.
Prvi put je došao u Srbiju s bratom 2005, vozeći kombi pun pomoći za naš narod na Kosmetu. Pravoslavnu veru je primio 2015. u Visokim Dečanima, a nekoliko godina ranije se nastanio u Beogradu sa porodicom, suprugom Ivanom i decom Milenom, Irenom i Viktorom.
Gujon na sopstvenom primeru pokazuje šta znači čuvati tradiciju. A šta znači škola srpskog jezika u inostranstvu sažima u jednoj rečenici: ako makar jedno dete u dijaspori zna srpski, znači da jedan srpski dom govori srpski i da se znanje maternjeg jezika prenosi iz generacije u generaciju.
Zato je Uprava za dijasporu u prethodne tri godine otvorila 34 škole širom sveta, na Kanarskim ostrvima, Malti, u Španiji, Portugaliji, Holandiji i u Rusiji. Inače, dopunske škole srpskog jezika se uključuju u sistem rada Ministarstva prosvete Srbije, koje trenutno pokriva 16 zemalja.
Zanimljivo je, nastavlja Gujon, da je srpska dijaspora u Americi jedna od najstarijih na svetu, a da do sada nije postojala nijedna dopunska škola u sistemu našeg Ministarstva prosvete. Zato se predano radi na otvaranju škola širom SAD, a u Milvokiju je upravo s radom počela škola srpskog jezika, koju pohađa 150 učenika.
Ono što je shvatio i na osnovu brojnih susreta u dijaspori jeste da su Srbi veoma ponosni na svoje poreklo, identitet i istoriju, kao i da postoji trend povratka u maticu.
U prvoj godini kovida 19, na osnovu istraživanja koje je radio program UN za razvoj, vratilo se oko 90.000 ljudi, prvi put da se više njih vratilo nego što je otišlo. Gujon smatra da je to zato što se Srbija razvija pa se ekonomski jaz između nje i zapadnih zemalja smanjuje, a pored toga, sačuvala je tradicionalne vrednosti. Za porodice je bezbedniji život u Srbiji, dodaje, nego kada ste u predgrađu velikih gradova zapadne Evrope, gde većina naših ljudi živi.
„Zato su važne i ove škole. Ako bismo uspeli da očuvamo kod pripadnika druge i treće generacije srpski jezik i identitet, tada mogućnost za povratak postoji”, kaže na kraju razgovora za naš list Arno Gujon.
Poruka i za Tijanu i Zorana s početka priče.
Folklor je više od igre
Podvlačeći crtu za poslednjih godinu dana rada, Arno Gujon ističe da je ove godine, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, trostruko uvećan budžet za pomoć Srbima u regionu, na 1,5 miliona evra:
– Finansirali smo 308 projekata srpskih organizacija širom sveta koje rade na očuvanju identiteta, kulture, jezika i saradnji s maticom. U prethodne tri godine pomogli smo i 106 kulturno-umetničkih društava širom Evrope, njihove manifestacije i kupovinu narodnih nošnji jer je folklor više od igre, to je čuvar identiteta naroda. Ove godine smo prvi imali letnje kampove za decu iz regiona. U Beogradu smo ugostili više od 800 mališana iz BiH, Hrvatske, Rumunije i Severne Makedonije, koji su obišli istorijske i kulturne znamenitosti. Mnogima je to bio prvi put da su posetili prestonicu.
Nastavljamo kampanju koju smo pre dve godine pokrenuli za zaštitu imovinskih prava Srba proteranih s prostora Federacije. Pokrenuli smo, zajedno s drugim institucijama, kancelarije za pravnu pomoć u Republici Srpskoj i Srbiji. Rezultat ove kampanje je 9.000 pokrenutih predmeta za ostvarivanje imovinskih prava ili površina od oko 57.000 hektara, koja će ostati u vlasništvu Srba.
Redovno primamo predstavnike srpskih udruženja na sastanke kod nas kako bismo se upoznali s njihovim problemima te smo povećali broj udruženja s kojima sarađujemo na projektima za očuvanje srpskog identiteta u rasejanju. Napravili smo ažuriranu bazu podataka sa više od 1.400 udruženja, pojednostavili smo i digitalizovali registraciju, procedure, učestvovanje na konkursima. Radimo na izradi baze podataka koja će obuhvatiti eparhije SPC u regionu i dijaspori.
Ministarstvo prosvete: nastava u 17 zemalja
Nastavu na srpskom jeziku u inostranstvu u školskoj 2022/23. godini pohađalo je 7.957 učenika, a najviše u Nemačkoj, Švajcarskoj i SlovenijiPrema podacima Ministarstva prosvete, dopunske škole srpskog jezika su organizovane u 17 država: SR Nemačka, Švajcarska, Francuska, Italija, Slovenija, Malta, Grčka, Velika Britanija, Kraljevina Norveška, Kraljevina Danska, Kraljevina Belgija, Kraljevina Holandija, Veliko Vojvodstvo Luksemburg, Južnoafrička Republika, Kraljevina Španija, Ruska Federacija i Australija. Nastavu na srpskom jeziku u inostranstvu u školskoj 2022/23. godini pohađalo je 7.957 učenika, a najviše u Nemačkoj, Švajcarskoj i Sloveniji.
Postoji nekoliko modela izvođenja nastave: u okviru sistema Ministarstva prosvete, pod okriljem eparhija Srpske pravoslavne crkve i srpskih udruženja u dijaspori, tako da je broj đaka, nastavnika i škola zapravo veći nego što pokazuju zvanični podaci.
U nadležnom ministarstvu kažu da među pripadnicima našeg naroda u dijaspori neprekidno raste interesovanje za pohađanje nastave na srpskom jeziku:
„Da bi se shvatilo koliko je značajno organizovati obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu za učenike srpskog porekla, treba podsetiti na činjenicu da ima oko 5.100.000 raseljenih srpskih građana, u oko 100 zemalja sveta, sa preko 1.137 klubova i udruženja na svih pet kontinenata, sa razgranatom mrežom diplomatsko-konzularnih predstavništava koja na rezidencijalnoj i nerezidencijalnoj osnovi pokriva 178 država. Srpski jezik i pismo su temelj nacionalnog identiteta Srba, zato se vodi računa o ključnim potrebama pripadnika našeg naroda koji žive u dijaspori i regionu.”
Ove škole ne znače samo učenje jezika i pisma, podsećaju u nadležnom ministarstvu, već se kod dece razvija svest o nacionalnom i kulturnom identitetu, upoznaju se sa najvrednijim delima srpske kulturne baštine i podstiče se održavanje trajnih veza sa otadžbinom.
Izvor: Politika
