Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije dobila je na predlog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića tri puta veći budžet za podršku Srbima u regionu i rasejanju, rekao je direktor Uprave Arno Gujon.
On je istakao da to pokazuje veliku brigu matice prema Srbima u regionu i rasejanju, ali i poverenje u Upravu da sprovodi vladinu politiku.
Gujon, koji je osnivač i humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“, kaže da bez razlike pomaže svim ugroženim ljudima u tim enklavama, pa i siromašnim albanskim porodicama, ali da je činjenica da su najugroženiji Srbi, Goranci i Romi.
– O tome treba govoriti. To ne znači da nema i siromašnih Albanaca, ali nema diskriminisanih Albanaca na Kosovu i Metohiji. Dok prema ostalim zajednicama i te kako ima ne samo diskriminacije, nego i nasilja i pravnog i fizičkog – rekao je Gujon za TV „Hepi“.
On je ocenio da Albancima smeta što pomaže srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji i što su zahvaljujući toj pomoći Srbi ostali da žive na svojim imanjima.
– Smeta im što govorim i to na stranom jeziku o položaju srpskog, goranskog i romskog naroda na Kosovu, o humanitarnoj katastrofi, kršenju ljudskih prava žitelja tih enklava. Zato su mi zabranili ulazak – istakao je Gujon, kojem su prištinske vlasti 2018. godine izrekle zabranu ulaska na Kosmet.
On je podsetio da se pomaže i Srbima u Federaciji BiH, kao i na severu Crne Gore u poljoprivredi, po ugledu na pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, te da uskoro očekuje i sastanak sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem da mu predstavi planove za dalju podršku Srbima u regionu.
Gujon je ocenio da se u zapadnim i francuskim medijima smanjila antisrpska propaganda što se tiče Kosova i Metohije, ali da su albanski propagandisti izuzetno aktivni u širenju lažnih vesti.
On je podsetio da je ova uprava otvorila 23 dopunske škole srpskog jezika od Malte do Moskve, od Holandije do Austrije, a da je u planu i otvaranje u Južnoj Americi i na severu Amerike.
– Želja za učenjem srpskog jezika među našim ljudima u dijaspori je ogromna, žele da im deca znaju srpski jezik. To je uslov njihovog mogućeg povratka. Zato moramo da radimo na tome da ta deca znaju svoj jezik, sačuvaju identitet i kulturu – istakao je Gujon.
On je naveo da se u Srbiju sve više vraćaju srpski državljani iz dijaspore i to ne samo zbog virusa korone, nego i zbog nadolazeće krize, navodeći da je u Evropi prisutan strah da se ne prelije sukob iz Ukrajine.
Izvor: Srna
