U Beču je održan 25. Svetosavski bal u organizaciji udruženja „Srpski centar“. Manifestacija tradicionalno okuplja srpsku dijasporu i njihove brojne goste. Prvi put je među zvanicama bio i austrijski kancelar Karl Nehamer.
Tačno u ponoć, srpski kadril oživeo je tradiciju dugu gotovo 180 godina. Tada je knez Miloš Obrenović, inspirisan bečkim balovima, od Johana Štrausa Mlađeg poručio kompoziciju za Slavenski bal.
Okupljanje Srba koji žive i rade u Austriji posle stogodišnje pauze nastavljeno je 1998. godine pod novim imenom, u čast prvog srpskog arhiepiskopa.
„Svetosavski bal je najvažniji događaj srpske dijaspore, i drago nam je da i danas smo pozdravili dve hiljade ljudi, jer je to upravo broj zvanica na balu kada ga je organizovao knez Miloš Obrenović sredinom 19. veka“, rekao je Milan Vidović, predsednik organizacije „Srpski centar".
Bal je okupio goste iz sveta kulture, privrede, politike. Među najvažnijima – austrijski kancelar koji je došao prvi u istoriji manifestacije.
U Beču se tokom godine održava više od 450 balova, među njima je i Svetosavski. Drugu godinu zaredom smestio se u Hofburg – rezidenciju Habzburgovaca. A pravilo je da se u dvorskom kompleksu koji se gradio od 13. do 20. veka održavaju samo najvažniji balovi.
Svetosavski bal u Hofburgu zasluga je istrajnosti organizatora, ali i brojnosti srpske dijaspore u Austriji od oko 300.000 ljudi.
„Ovo je važno za Srbe iz Beča, ali i za sve nas, jer ovde predstavljamo srpsku kulturu Austrijancima i sebi i svima pokazujemo ono najlepše što Srbija kreira. To je način da pokažemo jedinstvo i slogu. Ovi događaji su i neka vrsta meke moći, javne diplomatije", kaže Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
Važan segment bala je i humanitarni. Donaciju od 20.000 evra dobio je banjalučki „Daun sindrom centar“ za kupovinu vozila štićenicima.
„Njihov problem je neobraćanje u skladu sa životnom dobi. Njima se spočitava da su deca. Večeras se desila najveća antistigmatska manifestacija, ovo je jedna živa inkluzija, gde su osobe sa Daunovim sindromom imale mogućnost da se predstave, da plešu, da se pokažu kakvi jesu... Večeras je stigma bačena na kolena“, izjavio je Zoran Jelić, direktor „Daun sindrom centra“.
Plesalo se uz valcer, modernu muziku, tradicionalne srpske igre, ali i zvuke prve srpske opere. Uz njene taktove plesale su mlade balerine iz Beograda.
Održavanje ove manifestacije delom je pomogla Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
Izvor: RTS
