Počast braniocima Beograda od prekaljenog feldmaršala

„Vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog. Vi polazite na srpski front i Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe“. Ovako se svojoj vojsci obratio feldmaršal Makenzen pred polazak na srpski front u jesen 1915.

August fon Makenzen, kome su bitke protiv Rusa na početku Prvog sveskog rata donele najviše vojno odlikovanje – Orden Crnog Orla, bio je veliki nemački vojskovođa ali i veliki čovek. Iako se borio protiv njega, cenio je srpski narod stavljajući akcenat na njegovu ljubav prema slobodi, a zbog počasti koju je dao palim braniocima Beograda ostao je upamćen kao svetao primer u istoriji ratovanja.

U poodmaklim godinama, tada već šezdesetpetogodišnjem, iskusnom feldmaršalu fon Makenzenu poverena je 1915. invazija na Srbiju. Već je ratovao protiv slovenskih naroda i znao je kakav ga otpor očekuje. Predvodio je vojsku sastavljenu od nemačkih, austrougarskih i bugarskih jedinica. Godinu dana pre toga, Beograd je već jednom bio osvojen, pa vraćen, tako da je i odbrana grada bila sinhronizovana i uvežbana. Odbranom grada je komandovao general Mihailo Živković.

Najžešći napadi išli su preko Ade Ciganlije i Dunavakog keja. Žestoko danonoćno bombardovanje Beograda pripremilo je teren za ulazak Makenzenove vojske i borbe u gradskoj sredini. Više od 100.000 projektila palo je tada na srpsku prestonicu pretvorivši je u predvorje pakla. Beograd je bio glavni cilj ofanzive na Srbiju pa je zato jednog srpskog vojnika napadalo četiri neprijateljska, a na pucanj jednog srpskog topa odgovaralo devet nemačkih i austrougarskih.

Jedan deo branilaca grada je bio raspoređen na improvizovanim barikadama, a drugi je uzvraćao paljbu kroz prozore podruma i suterena. Mnogo njih je dočekalo smrt pod teretom ruševina. Kad god bi austrougarska vojska bila zaustavljena na barikadama, sledila je žestoka artiljerijska paljba. I tako do centra grada. Žene su se borile zajedno sa muškarcima i pomagale im u odbrani. Ipak, fon Makenzenove jedinice bile su brojnije i bolje naoružane.

Posle više neuspelih protivnapada, srpskoj Vrhovnoj komandi 11. oktobra bilo je jasno da je bitka za prestonicu izgubljena. Trupe Odbrane Beograda povukle su se u noći 13/14. oktobra na liniju Avale ali sledeće noći neprijatelj je zaposeo i ove položaje. Tako je srpska prestonica i zvanično pala.

Iz poštovanja prema jedinstvu, hrabrosti i patriotizmu boraca palih u odbrani Beograda, feldmaršal Makenzen im je podigao spomenik na Topčideru. To je jedan od retkih primera u istoriji da je pobednik odao takvu počast neprijateljskoj vojsci. Na spomeniku je, na srpskom i nemačkom, ispisano: „Ovde počivaju srpski junaci“.

Ko je bio feldmaršal Makenzen?

August fon Makenzen rođen je 1849. u malom selu Lajpcigu, u Saksoniji. Iako se njegov otac nadao da će dobiti naslednika u porodičnom poljoprivrednom poslu, mladi August je 1869. posle završene gimnazije u Haleu dobrovoljno pristupio vojsci. Brzo je napredovao i dobijao činove. Pokušao je i da se vrati studiranju, ali ga je vojni život vukao. Zbog svojih sposobnosti, već 1873. postaje mentor mladom nemačkom prestolonasledniku Vilhelmu II. Kretao se u samom vrhu države, uz vladare i generale, ali je bio omiljen među svojim vojnicima zbog porekla koga se nije stideo. Čak i kao general, često je nosio uniformu svog matičnog Prvog Husarskog puka.

Izvor: serbia.com