Почаст браниоцима Београда од прекаљеног фелдмаршала

„Ви не полазите ни на италијански, ни на руски, ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе“. Овако се својој војсци обратио фелдмаршал Макензен пред полазак на српски фронт у јесен 1915.

Аугуст фон Макензен, коме су битке против Руса на почетку Првог свеског рата донеле највише војно одликовање – Орден Црног Орла, био је велики немачки војсковођа али и велики човек. Иако се борио против њега, ценио је српски народ стављајући акценат на његову љубав према слободи, а због почасти коју је дао палим браниоцима Београда остао је упамћен као светао пример у историји ратовања.

У поодмаклим годинама, тада већ шездесетпетогодишњем, искусном фелдмаршалу фон Макензену поверена је 1915. инвазија на Србију. Већ је ратовао против словенских народа и знао је какав га отпор очекује. Предводио је војску састављену од немачких, аустроугарских и бугарских јединица. Годину дана пре тога, Београд је већ једном био освојен, па враћен, тако да је и одбрана града била синхронизована и увежбана. Одбраном града је командовао генерал Михаило Живковић.

Најжешћи напади ишли су преко Аде Циганлије и Дунаваког кеја. Жестоко даноноћно бомбардовање Београда припремило је терен за улазак Макензенове војске и борбе у градској средини. Више од 100.000 пројектила пало је тада на српску престоницу претворивши је у предворје пакла. Београд је био главни циљ офанзиве на Србију па је зато једног српског војника нападало четири непријатељска, а на пуцањ једног српског топа одговарало девет немачких и аустроугарских.

Један део бранилаца града је био распоређен на импровизованим барикадама, а други је узвраћао паљбу кроз прозоре подрума и сутерена. Много њих је дочекало смрт под теретом рушевина. Кад год би аустроугарска војска била заустављена на барикадама, следила је жестока артиљеријска паљба. И тако до центра града. Жене су се бориле заједно са мушкарцима и помагале им у одбрани. Ипак, фон Макензенове јединице биле су бројније и боље наоружане.

После више неуспелих противнапада, српској Врховној команди 11. октобра било је јасно да је битка за престоницу изгубљена. Трупе Одбране Београда повукле су се у ноћи 13/14. октобра на линију Авале али следеће ноћи непријатељ је запосео и ове положаје. Тако је српска престоница и званично пала.

Из поштовања према јединству, храбрости и патриотизму бораца палих у одбрани Београда, фелдмаршал Макензен им је подигао споменик на Топчидеру. То је један од ретких примера у историји да је победник одао такву почаст непријатељској војсци. На споменику је, на српском и немачком, исписано: „Овде почивају српски јунаци“.

Ко је био фелдмаршал Макензен?

Аугуст фон Макензен рођен је 1849. у малом селу Лајпцигу, у Саксонији. Иако се његов отац надао да ће добити наследника у породичном пољопривредном послу, млади Аугуст је 1869. после завршене гимназије у Халеу добровољно приступио војсци. Брзо је напредовао и добијао чинове. Покушао је и да се врати студирању, али га је војни живот вукао. Због својих способности, већ 1873. постаје ментор младом немачком престолонаследнику Вилхелму ИИ. Кретао се у самом врху државе, уз владаре и генерале, али је био омиљен међу својим војницима због порекла кога се није стидео. Чак и као генерал, често је носио униформу свог матичног Првог Хусарског пука.

Извор: serbia.com