Осматрачница са Кајмакчалана

После осамнаест дана тешке и неизвесне борбе на Кајмакчалану, српска војска је успела да отвори „Капију слободе“ и да победоносно крене пут своје домовине. На воловским колима, по лошим путевима и неповољним временским условима војници нису понели само понос и слободу, већ и успомену на велику победу која им је омогућила повратак домовима-осматрачницу са врха Кајмакчалана.

Данас је од камења са Кајмакчалана направљен један од најнеобичнијих споменика-осматрачница који се налази у Пионирском парку. Овај споменик представља сећање на велику победу коју је српска војска извојевала у Првом светском рату против Бугара на планини Кајмакчалан. Како би победа остала заувек запамћена, српска Врховна команда одлучила је да у домовину понесе камење са врха Свети Илија високог 2.524 метара.

У самом срцу Београда, на месту где је некада била башта Старог двора и где су се млади краљевићи Александар, Томислав и Андреј играли рата, реконструисана осматрачница стоји као подсетник на сва страдања и жртве које је Србија поднела у Великом рату. Како се никада не би заборавили великани који су се храбро борили за своју отаџбину, на осматрачници су направљене и спомен-плоче са именима свих српских генерала који су учествовали у Првом светском рату.

Камена утврда је прекривена пузавицама и камењем, тако да што више подсећа на оригиналну осматрачницу која је српским војницима била од великог значаја у бици која је остала запамћена по великом броју жртава која је претрпела српска војска и по надморској висини на којој је вођена. Месингане спомен-плоче са именима свих генерала који су се храбро борили у Великом рату чине централни део овог несвакидашњег споменика.

До 1944. године Пионирски парк био је опасан високим зидом и служио је као башта Старог двора, а уклањањем зида парк је предат на јавно коришћење и тада је започета реконструкција осматрачнице са Кајмакчалана. Поред осматрачнице која овај парк чини посебним и интересантним како за туристе тако и за становнике главног града, лепоту и велики значај дају му и мноштво ретких и заштићених биљних врста.

Културно богаство овог ботаничког парка, како га многи називају, чине и статуа чувене српске српске скулпторке и сликарке Надежде Петровић, као и споменик нашем једином добитнику Нобелове награде за књижевност, Иву Андрићу. Мноштво зеленила, ретких стабала и биљака, клупица за одмор и стаза за шетњу чине овај парк омиљеним местом за разгледање знаменитости, шетњу и одмор.

Храброст, љубав и жеља за повратаком у домовину дала је српским војницима снагу да освоје „неосвојив град“, а њихова борбеност и пожртвованост на скроман начин овековечена је осматрачницом у Пионирском парку, али и малом спомен црквом (капелом) на врху Кајмакчалана где се налазе лобање мртвих српских војника. „Мојим див-јунацима неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине“, посвета Александра Карађорђевића на спомен капели.

Битка на Кајмакчалану

Освајање Кајмакчалана је битка на Солунском фронту која се водила у Првом светском рату између Краљевине Србије и Краљевине Бугарске. Да је Кајмакчалан био значајна позиција говоре и називи: Бугари су га звали Борисов град јер су мислили да је неосвојив, а Србија Капија слободе јер су ту први пут закорачили у своју земљу. Битка је вођена између 12. и 13. септембра 1916. године.

КАЈМАКЧАЛАН

Путниче, стани! Овде леже они!

Гомиле ове прах краљева крију.

С капом у руци њима се поклони,

И редом тако ижљуби их свију!

Из ових хумка, из хрњаге кама,

Где труба свести срца јака сврста,

Празници славе гранули су нама

И мученике скинули са крста.

Овде су вечни, што ватрама жртве

И билом срца пробудише мртве –

Србине, стани! Овде леже они!

Ово су наше лавре и олтари;

Њиховим светлим сјајем се озари,

И чело своје молитвом приклони!

Алекса Шантић

Извор: serbia.com