Наталијина рамонда, симбол Дана примирја у Великом рату

Особине као што су издржљивост, храбост и способност да у тешким временима и условима када већ изгледа да је мртва, српска држава устане, препознате су у чудесном цвету-Наталијиној рамонди. Ова биљка са веома ретким моћима, необичним стаништима на којима расте и именом које је добила по краљици Наталији Обреновић, постала је главни мотив за амблем Дана примирја у Првом светском рату.

У једном железничком вагону у Компијену, 11. новембра 1918. Године, силе Антанте и Немачка потписале су примирје и тиме окончале Први светски рат. Скоро 95 година након историјски важног датума за готово читав свет, Република Србија од 11. новембра 2012. године обележава „Дан примирја у Првом светском рату” као државни празник. Обележавањем овог датума одата је почаст свим војницима Краљевине Србије који су се храбро борили, као и свим невино настрадалима у периоду од 1914-1918. године.

Током ове четири године Краљевина Србија је морала да донесе тешке одлуке, да поднесе велике губитке и страдања, и да одоли многим искушењима. Од величанствених победа на Колубари и Церу, до Солунског фронта и Албанске голготе, српска држава се на крају нашла на страни држава победница и успела да се као феникс издигне из пепела који је Велики рат оставио за собом.

Управо та магична способност повратка у живот, представља главну спону између српске државе и Наталијине рамонде. Наиме, лепотом својих љубичастих листова као и могућношћу да се уз помоћ пар капљица воде врати у живот, Наталијина рамонда никога не оставља равнодушним. Поред тога овај чудесни цвет расте на Кајмакчалану, попришту славне битке у Великом рату, па је све указивало на то да овај цвет са пуним правом заслужује да се нађе на амблему за Дан примирја, као и да представља симбол препорода српске државе.

Значка која се од 2012. године носи недељу дана пре, као и на дан самог празника, представља комбинацију цвета Наталијине рамонде и чувене албанске споменице. Са једне стране, цвет представља васкрс српске државе која се после Првог светског рата уздигла и наставила свој пут, а са друге стране албанска споменица представља највеће страдање српског народа у овом рату, а то је повлачење преко Албаније.

Пре него што је постао државни празник, Дан примирја се обележавао од 2005. године на првим часовима у основним и средњим школама. Од 2012. године када званично постаје државни празник, значке са амблемом Наталијине рамонде и албанске споменице носе државни функционери, медијске личности, као и грађани Србије. Овај дан се празнује нерадно.

Поред Наталијине Рамонде, позната је и Рамонда сербица. Иако припадају истој породици, ове две цветнице се пре свега разликују по облику и боји листова, али и по издржљивости. Рамонда сербица има претежно ромбичне светло љубичасте листове, а Рамонда натхалие има претежно округле тамно љубичасте листове. Једино место на свету где ове две Рамонде расту једна поред друге је околина Ниша.

Извор: serbia.com