Србија у WW1

Крила је груди претварајући се да је мушкарац како би се борила за Србију, а у наредним годинама исте те груди окитила је орденима Легије части, Карађорђевом звездом са мачевима и постала једина жена носилац француског одликовања Ратни крст са златном палмином граном. Милунка Савић је српска хероина Великог рата и најодликованија жена у историји ратовања. Ратови су се низали …

По завршетку Првог светског рата једна планина у Канади названа је Путник, по српском војводи Радомиру Путнику. Канађани су желели да на овај начин одају почаст савезничким – српским борцима који су поднели велике жртве у Првом светском рату и под Путниковом командом задали први пораз Централним силама. У далеким Стеновитим планинама Канаде, у планинском масиву Кананаскис који броји неколико …

На четврту годишњицу почетка Првог светског рата, 28. јула 1918. године, по налогу тадашњег америчког председника Вудроа Вилсона српска застава се завијорила на Белој кући и свим јавним и државним зградама у САД   Овај јединствени догађај, када се српска застава вила изнад Беле куће у Вашингтону, одиграо се пре нешто више од девет деценија, али остао је забележен као …

У незадрживом пробоју који је практично одлучио Први светски рат, српска пешадија је за 45 дана прешла 600 километара. Француски генерал Франше д’Епере записао је да ју је и француска коњица “једва сустизала”. У јесен 1918. године, отпочео је пробој Солунског фронта. Мало ко од савезничких сила у I светском рату је тада могао и да претпостави да ће ово …

Након два месеца трајања Јавног позива грађанима Србије, србима у региону и дијаспори, у Галерији е-Албума сећања на наше претке из Првог светског рата, слило се са свих страна преко 700 фотографија, писама, ратних дневника, дописних карата, ордења – докумената из породичних албума потомака славних предака учесника Првог светског рата.

Топао јул 1914. године уместо мириса лета, донео је грађанима Краљевине Србије мирис барута – рат који је покренуо лавину европског и светског нагомиланог незадовољства која је убрзо потопила готово цео свет. Месец дана након Сарајевског атентата Аустро-угарска монархја је поставила српској влади ултиматум који је британски министар иностраних послова, сер Едвард Греј, окарактерисао као „најтежи икада упућен једној држави …

Kрајем прве године Великог рата Аустријанци су опасно закорачили у Србију, прешавши Саву и Дрину у покушајима да освоје Космај. У том првом, брзом и снажном налету непријатеља српска војска се повлачила препуштајући им своје топове које због недостатка времена није могла да понесе са собом. Само два војника нису хтела да препусте непријатељу свој топ и сами су успели …

Др Арчибалд Рајс, професор Универзитета у Лозани и швајцарски криминолог дошао је у Србију почетком Првог светског рата како би направио увиђај у недела аустроугарске војске, а остао је у њој до смрти. Запамћен је као један од највећих пријатеља Срба са којима је прошао и најтеже и најславније дане Великог рата.

У Велики рат српска војска је ушла у поједностављеној униформи маслинасто-сиве (СНБ) боје која је ситним детаљима одвајала више чинове од нижих. Овај симплификовани тренд у одевању војника увеле су многе европске војске на почетку 20. века, а Србија је била међу првима. Поједностављивање униформе уједно је симболисало и изједначавање војника на бојном пољу.

Српски краљ Петар Први Карађорђевић подигао је споменик Макрени Спасојевић, храброј сељанки и брижној мајци која је по завејаним планинама Албаније трагала за сином јединцем током повлачења српске војске у Првом светском рату. Током повлачења српске војске преко завејаних планина Албаније у Првом светском рату током зиме 1915/1916. године, одиграо се један несвакидашњи догађај. Српски краљ Петар И Карађорђевић, који се …