Србија у WW1

Два дана је имала српска краљевска влада да одговори на тешки јулски ултиматум Аустро-Угарске 1915. године. Одговор је предао лично председник владе, Никола Пашић. Само што се вратио у уред, стигло је и писмо барона Гизла о прекидању дипломатских односа између две државе. Одговор српске краљевске владе на аустро-угарски ултиматумнаписали су Стојан Протић и председник владе Никола Пашић, који га …

„Ви не полазите ни на италијански, ни на руски, ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње …

Особине као што су издржљивост, храбост и способност да у тешким временима и условима када већ изгледа да је мртва, српска држава устане, препознате су у чудесном цвету-Наталијиној рамонди. Ова биљка са веома ретким моћима, необичним стаништима на којима расте и именом које је добила по краљици Наталији Обреновић, постала је главни мотив за амблем Дана примирја у Првом светском …

  Неповољан стратешки положај, исцрпљеност балканским ратовима као и знатно мања количина муниције, нису спречили српску војску да извојева прву и једну од најславнијих победа у Првом светском рату, победу на Церу. Љубав према отаџбини, сложност и храброст српских војника, као и генијални стратешки план генерала Степе Степановића, допринели су да Краљевина Србија пређе из стратегијске одбране у контраофанзиву, и …

Србија се у Првом светском рату супротставила бројнијој, боље опремљеној и боље наоружаној аустроугарској војсци. Аустроугарска је на почетку рата имала око 378.000 професионалних војника, док је Србија током читавог трајања рата успела да мобилише укупно око 250.000 људи. У Србији се мобилисало све мушко што је било способно за рат. Сељани земљорадници, образовани људи, занатлије, трговци… Мобилизација је била …

Почетком Првог светског рата, очи светске, а поготово америчке јавности биле су упрте у Европу, а нарочито балкански фронт. Зато је „Њујорк Тајмс“ послао свог главног дописника из Берлина, Сајрила Брауна, да напише репортаже из палих престоница међу којима је био и Београд, “најтужнији град” према речима Брауна. Балкански фронт је био жариште догађаја и линија којом је аустроугарска војска …

Ниједна друга земља учесница Великог рата није тако скупо платила своју слободу као Србија. Остала је истина окађена тамјаном, заливена капима крви и суза, очишћена вером у исправност жртве за прави циљ пред собом. Истина о народу за који је током историје погибија најчешће била питање живота, а смрт – одраз вере у живот. Ове године навршава се 100 година …

Иако доктор по професији, економија му је увек била у срцу. Др Лазар Пачу је годинама успешно лечио српску економију, а као министар финансија 1914.године прима најтежи аустроугарски ултиматум упућен Краљевини Србији икада. Својим знањем, проницљивошћу и невероватном способношћу да осети шта треба српској економији, др Пачу је имао главну улогу у финансирању балканских и Првог светског рата. Као самоуки …

У покушајима да пређу Саву и Дунав и освоје Београд који су годину дана свирепо бомбардовали, двадесетоструко моћнијем непријатељу, аустроугарским и немачким војницима, супротставили су се делови српске војске који су голим животима бранили град. Након три дана Београд је пао, али ће, захваљујући својим браниоцима, заувек носити орден Легије части као један од пет градова на свету са оваквим …

Први светски рат почео је нападом на Београд. Већ исте ноћи по објави рата, пала је прва жртва, а са злогласног ратног монитора Бодрог, који је из правца Земуна, у сенци Калемегдана, склизнуо у Саву, испаљене су прве топовске салве на Београд. Иако је 2005. проглашен за културно добро, нико није водио рачуна о Бодрогу. Данас служи као пристан на …