Dijaspora i Srbija na vezi

Izvor: RTS

Onlajn zajednica srpske dijaspore izuzetno je aktivna na društvenim mrežama. Da li smo u međusobnoj komunikaciji dijaspore i matice svesni mogućnosti koje pružaju socijalne mreže i da li ih pravilno koristimo?

U Srbiji blizu 4 miliona ljudi, dakle više od polovine ukupnog broja građana Srbije, koristi Fejsbuk. Nimalo zanemarljiv doprinos svetskoj milijardi korisnika ove najpopularnije društvene mreže. Tviter, Linkdin, Instagram, Gugl plus, pa i Jutjub, i dalje prilično zaostaju.

Onlajn zajednica srpske dijaspore izuzetno je aktivna na društvenim mrežama. Da li smo u međusobnoj komunikaciji dijaspore i matice svesni mogućnosti koje pružaju socijalne mreže i da li ih pravilno koristimo?

Maja Martinović, urednik sajta srbiufrancuskoj.fr naglašava: „Kada se priča o ovoj temi moramo akcentovati dve kategorije: starija generacija ljudi koja je zatvorenija za društvene mreže, to su ljudi koji jednostavno nisu vični novim tehnologijama. U drugu grupu spadaju mladi koji su već drugo, treće koleno naših iseljenika, koji su izuzetno aktivni na društvenim mrežama ali se već u osnovi razlikuju od starijih generacija. Iz tog razloga je bitno da se elektronski mediji potrude da obe kategorije korisnika budu podmirene.“

„Mi pre svega na tim društvenim mrežama kontrolišemo kolika je posećenost našeg Jutjub kanala kao i posećenost našeg sajta“ kaže Maja Martinović. „Svakodnevno nam se ljudi javljaju iz svih delova Evrope. Sajt srbiufrancuskoj.fr je tako uspeo da organizuje sopstvenu mrežu delovanja tako da imamo dopisnike iz Amerike, iz Južne Afrike i širom evropskog kontinenta.“

Urednik sajta svenserber.se Saveza Srba u Švedskoj, Miško Stanišić, za RTS Program za dijasporu kaže:

„Mi koristimo Fejsbuk, Tviter i RSS feed sa različitih sajtova sa kojih prikupljamo informacije i objavljujemo na našem sajtu.“

On je mišljenja da komunikacija između matice i dijaspore, u ovom momentu, ne funkcioniše dobro.

„Mlađi ljudi u Švedskoj, i kad kažem mlađi govorim o tinejdžerima, srednjoškolcima, našoj dijaspori koja raste tamo, dakle oni su najaktivniji na tim društvenim mrežama ali oni isto tako najmanje znaju o matici. Ja mislim da oni ne nalaze partnera sa kojim bi mogli da komuniciraju na tom polju a koji bi predstavljao maticu. Prostora za to ima, potreba još više, ali ja mislim da se mora time baviti institucionalno“ kaže Stanišić.

Kakva je slika u Švajcarskoj, govori Boban Petković, urednik sajta skss.chkrovne organizacije Srba u Švajcarskoj.

„Naša uređivačka politika nije još uvek koncentrisana na rad sa društvenim mrežama“ kaže Petković. „Inače, mladi ljudi u Švajcarskoj najviše koriste Fejsbuk, stvaraju se te grupe na FB-u, grupe folkloraša ili grupe dece koja igraju fudbal, košarku. Dale oni komuniciraju međusobno. Normalno, putem „fejsa“ komuniciraju i sa rođacima ovde u Srbiji, međutim, postoje i druge društvene mreže koje nama nisu još uvek toliko poznate i dostupne a koje se koriste u poslovnom svetu. Poslovni ljudi, konkretno ljudi koji dolaze iz Srbije a rade u Švajcarskoj, koriste i „Xing“ takođe, gde mogu da postave svoj profil i da poslodavac njih lepo pronađe i da vidi čime se bave, šta nude i da na taj način lakše dođu do boljeg posla ili do posla ukoliko ga nemaju.“

Jovana Jovanović, iz Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), predstavnik je generacije koja je na vreme shvatila skoro neograničene mogućnosti onlajn društvenih mreža.

„Organizacija srpskih studenata u inostranstvu jeste udruženje građana koji studiraju u inostranstvu tako da, u suštini, ako ne jedini, onda najvažniji vid komunikacije predstavlja internet. Prvenstveno je tu Fejsbuk gde naša grupa trenutno ima blizu 1800 članova. Preko Fejsbuka pomažemo jedni drugima ukoliko je nekom potrebna pomoć za master, za stipendije, za upis na neki fakultet.“

„Pored toga, Fejsbuk je dobar upravo zbog obaveštavanja naših ljudi u Srbiji o studentima i njihovim uspesima“ kaže Jovana. „Odnedavno počinju i sami privredni subjekti da komuniciraju sa nama preko društvenih mreža upravo zbog toga što su se nama preko Fejsbuka javljale određene kompanije kako bi nas obaveštavale o svojim konkursima i upravo preko Fejsbuka smo sa nekim kompanijama došli u kontakt.“

Srđan Erceg, direktor poslovnog razvoja Huge Media, na temu komunikacije dijaspore i matice putem društvenih mreža kaže:

„Društvene mreže služe upravo komunikaciji, nebitno da li je to na porodičnom nivou, poslovnom ili na najličnijem nivou… Mogućnosti su ogromne – treba ih koristiti. Da li je svest na dovoljno visokom nivou? Mislim da može da bude na mnogo višem.“

„Istakao bih da Fejsbuk nije jedina društvena mreža. Postoje društvene mreže poput Linkdina, poput Tvitera, poput Instagrama, da sada ne širimo priču predaleko, ali činjenica je da je Fejsbuk apsolutno vodeća svetska mreža. Dakle, preko milijardu korisnika, aktivnih trenutno, postoji na „fejsu“. To je petina svetske populacije. U svakom trenutku možete da stupite u kontakt sa bilo kim.“

O konkurenciji na tržištu društvenih mreža Erceg kaže:

„Teško da će uspeti bilo ko u skorije vreme da nadmaši Fejsbuk. Činjenica je da Gugl sa Gugl Plusom, u kombinaciji sa Jutjubom, pokušava to da promeni ali tu postoji velika razlika. Jutjub vam pruža određeni sadržaj koji je već neko napravio a ovamo ste sami kreatori svega.“

„Ako se obraćate globalnoj populaciji, lingua franca u ovom momentu je engleski jezik. To opet ne znači da se fokusirate isključivo na engleski. Zavisi kome želite da se obratite, šta vam je cilj te komunikacije, da li uspostavljate lične, da li poslovne veze…“

Srđan Erceg je mišljenja da nema razlike u upotrebi društvenih mreža između Srbije i inostranstva. Svet je brži u tehnološkom smislu ali građani Srbije svojom aktivnošću relativno brzo anuliraju tu vrstu zaostatka.

„Što se tiče saveta administratorima, na kraju dana sve će se svesti na sadržaj i da budete dosledni. Ono što je česta greška je da ljudi napuštaju brzo to čime počnu da se bave. U suštini, ovo je maraton. I zato je moja najvažnija preporuka – budite istrajni“ kaže Srđan Erceg.

Brzina komunikacije i distribucije informacija je veća nego ikada. Individualno ili institucionalno, i matica i dijaspora moraju što pre da prepoznaju i iskoriste potencijale koji su udaljeni na samo „klik“.