Дијаспора и Србија на вези

Извор: РТС

Онлајн заједница српске дијаспоре изузетно је активна на друштвеним мрежама. Да ли смо у међусобној комуникацији дијаспоре и матице свесни могућности које пружају социјалне мреже и да ли их правилно користимо?

У Србији близу 4 милиона људи, дакле више од половине укупног броја грађана Србије, користи Фејсбук. Нимало занемарљив допринос светској милијарди корисника ове најпопуларније друштвене мреже. Твитер, Линкдин, Инстаграм, Гугл плус, па и Јутјуб, и даље прилично заостају.

Онлајн заједница српске дијаспоре изузетно је активна на друштвеним мрежама. Да ли смо у међусобној комуникацији дијаспоре и матице свесни могућности које пружају социјалне мреже и да ли их правилно користимо?

Маја Мартиновић, уредник сајта srbiufrancuskoj.fr наглашава: „Када се прича о овој теми морамо акцентовати две категорије: старија генерација људи која је затворенија за друштвене мреже, то су људи који једноставно нису вични новим технологијама. У другу групу спадају млади који су већ друго, треће колено наших исељеника, који су изузетно активни на друштвеним мрежама али се већ у основи разликују од старијих генерација. Из тог разлога је битно да се електронски медији потруде да обе категорије корисника буду подмирене.“

„Ми пре свега на тим друштвеним мрежама контролишемо колика је посећеност нашег Јутјуб канала као и посећеност нашег сајта“ каже Маја Мартиновић. „Свакодневно нам се људи јављају из свих делова Европе. Сајт srbiufrancuskoj.fr је тако успео да организује сопствену мрежу деловања тако да имамо дописнике из Америке, из Јужне Африке и широм европског континента.“

Уредник сајта svenserber.se Савеза Срба у Шведској, Мишко Станишић, за РТС Програм за дијаспору каже:

„Ми користимо Фејсбук, Твитер и RSS feed са различитих сајтова са којих прикупљамо информације и објављујемо на нашем сајту.“

Он је мишљења да комуникација између матице и дијаспоре, у овом моменту, не функционише добро.

„Млађи људи у Шведској, и кад кажем млађи говорим о тинејџерима, средњошколцима, нашој дијаспори која расте тамо, дакле они су најактивнији на тим друштвеним мрежама али они исто тако најмање знају о матици. Ја мислим да они не налазе партнера са којим би могли да комуницирају на том пољу а који би представљао матицу. Простора за то има, потреба још више, али ја мислим да се мора тиме бавити институционално“ каже Станишић.

Каква је слика у Швајцарској, говори Бобан Петковић, уредник сајта skss.chкровне организације Срба у Швајцарској.

„Наша уређивачка политика није још увек концентрисана на рад са друштвеним мрежама“ каже Петковић. „Иначе, млади људи у Швајцарској највише користе Фејсбук, стварају се те групе на ФБ-у, групе фолклораша или групе деце која играју фудбал, кошарку. Дале они комуницирају међусобно. Нормално, путем „фејса“ комуницирају и са рођацима овде у Србији, међутим, постоје и друге друштвене мреже које нама нису још увек толико познате и доступне а које се користе у пословном свету. Пословни људи, конкретно људи који долазе из Србије а раде у Швајцарској, користе и „Xing“ такође, где могу да поставе свој профил и да послодавац њих лепо пронађе и да види чиме се баве, шта нуде и да на тај начин лакше дођу до бољег посла или до посла уколико га немају.“

Јована Јовановић, из Организације српских студената у иностранству (ОССИ), представник је генерације која је на време схватила скоро неограничене могућности онлајн друштвених мрежа.

„Организација српских студената у иностранству јесте удружење грађана који студирају у иностранству тако да, у суштини, ако не једини, онда најважнији вид комуникације представља интернет. Првенствено је ту Фејсбук где наша група тренутно има близу 1800 чланова. Преко Фејсбука помажемо једни другима уколико је неком потребна помоћ за мастер, за стипендије, за упис на неки факултет.“

„Поред тога, Фејсбук је добар управо због обавештавања наших људи у Србији о студентима и њиховим успесима“ каже Јована. „Однедавно почињу и сами привредни субјекти да комуницирају са нама преко друштвених мрежа управо због тога што су се нама преко Фејсбука јављале одређене компаније како би нас обавештавале о својим конкурсима и управо преко Фејсбука смо са неким компанијама дошли у контакт.“

Срђан Ерцег, директор пословног развоја Huge Media, на тему комуникације дијаспоре и матице путем друштвених мрежа каже:

„Друштвене мреже служе управо комуникацији, небитно да ли је то на породичном нивоу, пословном или на најличнијем нивоу… Могућности су огромне – треба их користити. Да ли је свест на довољно високом нивоу? Мислим да може да буде на много вишем.“

„Истакао бих да Фејсбук није једина друштвена мрежа. Постоје друштвене мреже попут Линкдина, попут Твитера, попут Инстаграма, да сада не ширимо причу предалеко, али чињеница је да је Фејсбук апсолутно водећа светска мрежа. Дакле, преко милијарду корисника, активних тренутно, постоји на „фејсу“. То је петина светске популације. У сваком тренутку можете да ступите у контакт са било ким.“

О конкуренцији на тржишту друштвених мрежа Ерцег каже:

„Тешко да ће успети било ко у скорије време да надмаши Фејсбук. Чињеница је да Гугл са Гугл Плусом, у комбинацији са Јутјубом, покушава то да промени али ту постоји велика разлика. Јутјуб вам пружа одређени садржај који је већ неко направио а овамо сте сами креатори свега.“

„Ако се обраћате глобалној популацији, lingua franca у овом моменту је енглески језик. То опет не значи да се фокусирате искључиво на енглески. Зависи коме желите да се обратите, шта вам је циљ те комуникације, да ли успостављате личне, да ли пословне везе…“

Срђан Ерцег је мишљења да нема разлике у употреби друштвених мрежа између Србије и иностранства. Свет је бржи у технолошком смислу али грађани Србије својом активношћу релативно брзо анулирају ту врсту заостатка.

„Што се тиче савета администраторима, на крају дана све ће се свести на садржај и да будете доследни. Оно што је честа грешка је да људи напуштају брзо то чиме почну да се баве. У суштини, ово је маратон. И зато је моја најважнија препорука – будите истрајни“ каже Срђан Ерцег.

Брзина комуникације и дистрибуције информација је већа него икада. Индивидуално или институционално, и матица и дијаспора морају што пре да препознају и искористе потенцијале који су удаљени на само „клик“.